Zaštitite se od TOPLOTNOG UDARA: Lekar za BIZLife otkriva šta JESTI i PITI
Vrućine su uveliko uzele zamah širom Evropa, pa i Srbije, a temperaturne vrednosti značajno premašuju uobičajene vrednosti. U subutu je izmereno rekordnih 42 stepena Celzijusa.
Ne dozvolite da vas zavaraju par stepeni niže temperature ovih dana, pošto vrelo leto još uvek traje i nema nameru da popusti. Pored standardnih metoda rashlađivanja dobro je imati na umu i kako da zaštitite svoje zdravlje u najtoplijem delu dana, ali i noću kada se temperature ne spuštaju ispod 20 stepeni.
Pitali smo Dr Ivanu Knežević Đokić Spec. Opšte medicine Doma Zdravlja u Aleksandrovcu kako to visoke temperature utiču na naš organizam, koje kategorije pacijenata su najugroženije i kako se adekvatno ponašati u takvim situacijama, kada su u pitanju odevanje, hrana, piće…
Termometar, visoke temperature (Pixabay)
Prema njenim rečima sa povećanjem spoljašnjih temperatura, Ijudski organigam se više napreže i radi pod posebnim opterećenjem.
„Zdrav čovek uspešno održava homeostazu jer su njegovi biološki i psiholoski odbrambeni mehanizmi spremni za uporebu radi očuvanja zdravIja. Visoke temperature dovode do povećanja gubitka tečnosti iz organizma, što posledično dovodi do širenja krvnih sudova. Kao posledica navedenog dolazi do nižeg krvnog pritiska . Ako krvni pritisak padne prenisko, do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći“, naglašava Knežević.
Ona dodaje da ukoliko je temperatura spoljašnje sredine približno ista ili ista kao temperatura tela jedini mehanizam odavanja toplote je evaporacija tojest znojenje. Znojenjem se postiže hlađenje.
Ventilaror, visoke temeprature (Pixabay)
Doktorka napominje da su najugroženije kategorije stariji pacijenti, koji se teže bore sa naporom kom vrućina izlaže telo, ali i dijabetičari tip I i II, kod kojih telo brže gubi tečnost.
„U ugroženim kategorijama su i mala deca i bebe, neurološki bolesnici poput onih sa demencijom koja onemogući ljudima da budu svesni vrućine, ali i još mnogo drugih kategorija bolesnika“, objašnjava Knežević.
Sunčanica i toplotni udar najopasniji
Sunčanica i toplotni udar su samo neke od posledica prekomernom izlaganju suncu u najtoplijem delu dana. Sunčanica nastaje ukoliko ne pokrijete glavu koja vam je direktno izložena sunčevim zracima, a simptomi se razvijaju nakon 6 – 12 sati.
Knez Mihajlova, Beograd (BIZLife)
„Toplotna iscrpljenost se javlja kada znojenjem dođe do značajnog gubitka tečnosti i elektrolita, a daje sledeće simptome: vrtoglavica, mučnina, nesvestica, konfuzija, grčevi u mišićima, glavobolja, jako znojenje i umor“, objašnjava doktorka.
Prema njenim rečima toplotni udar je najozbiljniji poremećaj kada dolazi do otkazivanja mehanizma u organizmu koji reguliše telesnu temperaturu i ona raste preko 40 stepeni Celzijusa.
„Tada dolazi do crvene i suve kože jer je prestalo znojenje. Ukoliko su prisutni simptomi koji ukazuju na toplotni udar, pacijenta je potrebno transportovati do najbliže zdravstvene ustanove. Do tada premestiti osobu u hlad, rashlađivati je hladnim oblogama na vratu, pazuhu i preponama“, naglašava Knežević.
Kako se zaštiti od vrućine?
Najpametniji savet koji možete dobiti u ovom trenutku je: „Ne izlažite se suncu u najtolijem delu dana od 10 do 17 časova“, ali ukoliko niste u mogućnosti da radite od kuće i imate neodložne obaveze koje morate da završite gledajte da to ne bude težak fizički rad.
Hrana, vrućine (Pixabay)
„Pravite češće i kraće pauze tokom rada. Redovno unositi dovoljne količne tečinosti, i uz sebe uvek imajte vodu za piće.Izbegavajte alkohol, gazirana i previše zaslađena pićia, izbegavajte kofein. Tuširajte se mlakom vodom više puta na dan. Jedite šešće, manje obilne, lagane obroke u vidu povrća, žitarica i voća. Izbegavajte masnu i začinjenu hranu, suhomesnate proizvode, kao i sIatkiše. Održavajte temperaturu prostorija u kojima se boravi ispod 32 stepena u toku dana i ispod 24 stepena u toku noći. Tokom izlazaka iz kuće nosite šešire širkog oboda i sunčane naočare, namažite kremu sa zaštitinim faktorom. Nosite svetlu i prijatnu odeću o prirodnih materijala“, savetuje doktorka Knežević.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay/BIZLife
