Izazovi digitalne sigurnosti

U godini koja je donela ozbiljan porast ransomware napada i phishing pretnji, sajber bezbednost postaje prioritet za sve sektore, od kritične infrastrukture do malih preduzeća, ističe u razgovoru za BIZLife Igor Pinter, direktor kompanije PULSEC. Kako kaže, kompanije se suočavaju sa hitnom potrebom za proaktivnim merama zaštite i usklađivanjem sa novim regulativama.

• Koje su bile najveće sajber pretnje u godini na izmaku, šta pokazuju vaše analize?

Ove godine najčešći su bili ransomware napadi, a njihova učestalost povećala se za čak 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Njihov princip je isti: maliciozni pojedinci ili organizovane grupe šifruju podatke i traže novac za povratak, ali se može uočiti sve češća upotreba novih vrsta malvera, onih koji mogu izbeći detekciju tradicionalnim antivirusnim softverom.

Takođe, može se uočiti i povećanje e-mail phishing napada, gde napadači koriste sve sofisticiranije metode da prevare korisnike i ukradu njihove poverljive informacije. Često se koriste ciljane spear phishing kampanje – prilagođene pojedincima unutar organizacije, čime se povećava verovatnoća uspeha napada.

Primetan je i porast napada na kritičnu infrastrukturu – energetski, telekomunikacioni i zdravstveni sektor. Sve ovo ukazuje na urgentnu potrebu za poboljšanom zaštitom ovih sektora, uključujući ulaganje u napredne bezbednosne tehnologije i razvoj strategija za odgovor na incidente.

• Da li je naš korporativni svet, uopšteno gledano, svestan sajber pretnji i da li traži pomoć, ili makar savete?

Svest o sajber pretnjama u našem regionu raste, ali mnoge kompanije, naročito male i srednje, i dalje potcenjuju rizike. Naime, često se misli da su sajber napadi problem samo velikih korporacija, što je opasna zabluda.

Ipak, pomak postoji. Sve više organizacija traži stručnu pomoć. Na to ih motivišu kako zahtevi tržišta tako i regulative sa kojima se mora postići usaglašenost. Na primer, novi Zakon o informacionoj bezbednosti u Srbiji, čije se donošenje očekuje naredne godine, doneće novi talas promena, doprineti unapređenju institucionalnog i organizacionog okvira i uskladiti naše propise sa NIS2 direktivom EU. Ovo će pomoći u jačanju sajber otpornosti kompanija i kritične infrastrukture, ali je ključno da organizacije proaktivno rade na usklađivanju i implementaciji ovih standarda, umesto da čekaju zakonske rokove.

• Kako je PULSEC tokom ove godine pomagao svojim klijentima da unaprede ?

Kompanija je ponudila širi spektar usluga u skladu sa potrebama klijenata. Tako kroz rad bezbednosno-operativnog centra pružamo nadzor i detekciju 24/7, kao i odgovor na pretnje koristeći najnovije tehnologije, kao što su AI i mašinsko učenje, za identifikaciju napada u realnom vremenu. Sprovodimo penetracione testove i vršimo proaktivnu pretragu pretnji, a naši stručnjaci fokusirani su i na kreiranje obuka za krajnje korisnike, kako bi se smanjile ljudske greške. Naš incident response tim brzo reaguje na pozive bilo koje kompanije koja je pod napadom, gde u najkraćem roku obuzdava pretnju i daje preporuke za oporavak sistema. Osim toga, u svetlu brojnih legislativnih promena, poseban fokus stavljamo na savetovanje i usklađivanje sa regulativama.

Kompanija kontinuirano ulaže u partnerstva sa vodećim bezbednosnim proizvođačima, čime osiguravamo najefikasnije alate za klijente, a našu ekspertizu dižemo na najviši mogući nivo.

• Hakeri su sve obrazovaniji, a tehnologija im je sve dostupnija. Šta nas čeka u budućnosti?

U budućnosti sajber pretnje će postati još sofisticiranije, jer hakeri koriste tehnologije poput veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML) za prilagođavanje napada u realnom vremenu. Ove tehnologije omogućavaju automatizaciju napada i obmanjivanje detekcijskih sistema. Povećanje IoT uređaja stvoriće nove tačke ranjivosti, a pretnje će se širiti na autonomna vozila, pametne gradove i kritičnu infrastrukturu, gde kompromitovanje može imati ozbiljne posledice po bezbednost i životnu sredinu.

Organizacije će morati, ako to već ne čine, da preduzmu proaktivne mere u zaštiti, uključujući ulaganje u AI – podržane sisteme, analitiku pretnji i automatizovane odgovore. Edukacija zaposlenih će biti ključna, jer ljudska greška i dalje ostaje glavni uzrok incidenata. Jednako značajna biće saradnja privatnog i javnog sektora, a regulative poput NIS2 direktive zahtevaće usklađivanje sa novim pravilima kako bi se izbegle sankcije i očuvao ugled.

Rast AI tehnologija donosi ne samo naprednu zaštitu već i nove metode napada koje zaobilaze tradicionalne sisteme

• Koliko razvoj veštačke inteligencije stvara dodatni problem kako poslovnom svetu tako i vama koji se protiv sajber pretnji borite?

Veštačka inteligencija donosi velike promene u oblasti sajber bezbednosti, nudeći moćne alate za detekciju i prevenciju pretnji. Međutim, ove tehnologije, takođe, omogućavaju napadačima da razvijaju sofisticiranije napade koji mogu zaobići tradicionalne bezbednosne mere. Na primer, AI se koristi za automatizaciju napada, prilagođavanje malvera u realnom vremenu i kreiranje uverljivih phishing poruka, što čini prepoznavanje napada težim.

To organizacijama donosi potrebu za ulaganjem u napredne bezbednosne tehnologije koje koriste AI za zaštitu. Ovi sistemi mogu analizirati velike količine podataka, identifikovati pretnje u realnom vremenu i automatski reagovati na incidente, što poboljšava sposobnost odbrane. Ipak, implementacija ovih tehnologija zahteva značajna ulaganja i stručnost, što predstavlja izazov za mnoge organizacije koje se suočavaju sa brzim razvojem sajber pretnji.

• Geopolitička situacija u svetu je, najblaže rečeno, trusna. Sa jedne strane, radikalne grupe imaju neograničeni pristup digitalnoj tehnologiji, a sa druge strane, veoma moćni ljudi dobijaju ozbiljne poluge vlasti. Uzevši sve to u obzir, koliko je situacija komplikovana i opasna?

Geopolitička nestabilnost danas ima ozbiljne implikacije na sajber bezbednost, jer napadi, koji su često sponzorisani od strane samih država, postaju sve učestaliji i sofisticiraniji. Primeri poput napada Stuxnet malverom na iranski nuklearni program ili napada na elektroenergetske sisteme u Ukrajini pokazuju kako države koriste sajber oružje za postizanje određenih ciljeva. Takođe, radikalne grupe koriste sajber prostor za propagandu, regrutovanje i izvođenje napada, dok moćni pojedinci šire dezinformacije, utičući na političke procese i ishode glasanja.

Ova situacija povećava rizik od velikih sajber incidenata koji mogu ozbiljno ugroziti ekonomiju, nacionalnu bezbednost i društvo, poput napada na finansijske sisteme ili kritičnu infrastrukturu. Za efikasnu borbu protiv ovih pretnji potrebna je saradnja između vlada, privatnog sektora i civilnog društva, ulaganje u bezbednosnu infrastrukturu, edukaciju i podizanje svesti. Deljenje informacija i koordinacija u odgovoru na incidente ključni su za jačanje globalne otpornosti i suočavanje sa izazovima današnjeg geopolitičkog okruženja.

• Imajući u vidu sve izazove i pretnje, kakvi su planovi kompanije PULSEC za 2025. godinu?

U svetlu rastućih sajber pretnji, PULSEC planira da u 2025. godini nastavi sa intenzivnim podizanjem svesti o važnosti sajber bezbednosti. To smo već potvrdili na našoj nedavno održanoj konferenciji PULSE360, koja je bila veoma posećena, što nam je bio jasan pokazatelj da smo na dobrom putu.

Planiramo da proširimo naše usluge pružajući podršku 24/7 iz naših bezbednosno-operativnih centara sve većem broju klijenata na globalnom nivou. Pored toga, nastavićemo da nudimo širok spektar raznih sajber bezbednosnih rešenja. Naš cilj je da budemo pouzdan partner koji omogućava klijentima da se fokusiraju na svoj biznis, dok mi brinemo o njihovoj digitalnoj sigurnosti na najvišem nivou.

Radimo na tome da integrišemo najnovije tehnologije i najbolje industrijske prakse kako bismo obezbedili sveobuhvatnu zaštitu za naše klijente. To podrazumeva stalno praćenje najnovijih trendova u sajber bezbednosti, kontinuiranu edukaciju našeg tima i blisku saradnju sa vodećim svetskim proizvođačima bezbednosnih rešenja.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Peđa Vučković