Trendovi u 2024. godini – Sve se može kad se podaci i kreativa slože
Piše: Dragoslav Todić, direktor Departmana za interne komunikacije @ NIS a. d. Novi Sad, member of topIC_community
Godinama se trendovi u oblasti internih komunikacija menjaju. Kompanije teže da kvalitetnije i svrsishodnije komuniciraju sa svojim zaposlenima. I tu se konstantno prepliće potreba za efikasnošću, ali i većom kreativnošću. I ove godine je tako.
Upotreba veštačke inteligencije (AI) u svetu komunikacije tek će dobiti pravi zamah. Jedan od najpoznatijih alata – četbot ChatGPT – samo dva meseca nakon lansiranja dostigao je 100 miliona aktivnih korisnika mesečno. A kako nama, internim komunikatorima, veštačka inteligencija može da pomogne? Kada treba osmisliti naslov ili tekst na teme koje nam nisu previše inspirativne, prikupiti informacije ili predložiti neke nove ideje, zatim kod kreiranja vizuelnih rešenja, videa, prezentacija i izveštaja… Slobodno krenite da istražujete AI alate i aplikacije, a ako niste sigurni koje, pitajte chatGPT.
Digitalizacija internih kanala komunikacije omogućila je sofisticiran rad sa podacima i naprednu analitiku. Živimo u „big data” vremenu, podaci i analitika su ključni putokazi kako da svoj posao radimo bolje. Na primer, analitika digitalnih kanala komunikacije sa zaposlenima neophodna je kada planiramo kampanje kako bismo izmerili njihov efekat, A/B testovi nam pomažu kod dizajna internog portala itd. Ukrštanjem različitih podataka i analitika dobijamo značajne uvide u ponašanja zaposlenih i proveravamo da li naš sadržaj „radi” i kako.
Uloga internih komunikacija odavno je prevazišla bazično informisanje zaposlenih. Ako želimo da naše poruke privuku pažnju i izazovu emociju, moramo da budemo kreativni i inovativni. Kreativnost je tajni sastojak svih uspešnih kampanja. Kako da budemo kreativni u internoj komunikaciji? „Storiteling” je tu da pomogne da se poruka lakše zapamti, atraktivni vizuali će privući više pažnje, upotreba humora će poruke učiniti zabavnijim, a interaktivni i personalizovani sadržaji će povećati „engejdžment”.
E sad, kako pomiriti ove trendove? Mogu li kreativnost i podaci zajedno? Da li podacima sputavamo kreativnost?
Pre nekoliko godina, McKinsey je u saradnji sa Cannes Lions Festivalom utvrdio da marketari koji kombinuju podatke i kreativnost ostvaruju duplo veći rast brenda od onih koji to ne rade. A sve što važi za tržišne, tj. potrošačke komunikacione kampanje – važi i za interne.
Kreativnost zaista pravi razliku u internim kampanjama. Ali kampanja ne može da se bazira samo na kreativnim idejama i „osećaju”, već treba da bude vođena podacima i uvidima – o ponašanju, navikama i potrebama zaposlenih. Dobri uvidi mogu da inspirišu nove, kreativne ideje. Na kraju, svaka kreativna ideja i svaki sadržaj može lako da se testira i proveri podacima.
Jasno je da ne možemo da biramo između kreativnosti i podataka, već moramo da ih posmatramo kao partnere. Ako neku kreativnu ideju ne usmerimo podacima, ona lako može da promaši cilj, ili da bude kao u „Maratoncima”:
‒ A u šta si pucô?
‒ U vazduh.
‒ Pa jesi pogodio vazduh?
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: Nebojša Babić
