Piše: Uroš Nedeljković, biznis konsultant u Deus Ex Consaltingu

Svedoci smo vremena u kome linija između pravog i lažnog, veštačkog i prirodnog, automatizovanog i ljudskog postaje sve više nejasna. Nepredvidivo okruženje dovodi nas u zabludu da li su neki događaji zaista realni ili naručeni. I ne čudi me što neki mediji žele da prenesu poruku „Hiljade tema, nijedna naručena”, pokušavajući da se pozicioniraju i izbore za poverenje čitalaca. U godini kada se u SAD održavaju predsednički izbori – sve je moguće.

Najstariji američki rečnik Merijam-Vebster izabrao je za reč 2023. godine – AUTENTIČNO. Tome su najviše doprineli uspon i popularnost veštačke inteligencije, dovodeći u sumnju autentičnost sadržaja. „Laž obiđe pola sveta dok istina obuče svoje pantalone”, opominje nas Vinston Čerčil. Zbunjenost korisnika informacijama koje svakodnevno dobija dovodi do novih trendova u komunikaciji: poverenje i transparentnost.

Nedavno sam zapazio jedan viralni oglas za posao velike marketinške agencije: „Tražimo kopirajtera koji može da proda probušen kišobran.” Kreativno gledano, ovaj oglas postao je jedan od najprivlačnijih na društvenim mrežama, verovatno je zainteresovao i mnoge mlade ljude da se okušaju u svojoj kreativnosti, a siguran sam da je dodatno popularizovao i agenciju koja je raspisala ovaj konkurs. Međutim, ono što je meni privuklo pažnju jeste proizvod koji je potrebno prodati. Osnovna funkcija brendiranja je dodata vrednost nekom proizvodu, a ne ubeđivanje potrošača na kupovinu nefunkcionalnog proizvoda. Verujem da je mnogo teži zadatak prodati sok ukusa kole a da nije Coca-Cola ili Pepsi, ubediti kupca da proba čips koji nije Chipsy ili promovisati flips a da nije Smoki. Ne znam zašto se niko nije do sada setio da brendira banane, kada svi znamo da je to jedan od najprodavanijih proizvoda u maloprodaji. Lako je prodati specifičan proizvod koji je jedinstven na tržištu, budimo kreativni u kategorijama sa velikim liderima.

Uroš Nedeljković, marketinški konslutant, DEUS EX CONSULTING

Iako živimo u digitalnom dobu, za poslednje dve generacije – Y i Z – kažemo da su „digital native”, sve više postaje trend biti „oflajn”. Fejsbuk slavi 20 godina od nastanka ove mreže, sa višegodišnjim gubitkom korisnika. Svi već znamo da su na Fejsbuku samo roditelji, babe i oglasi. Primarni benefit digitalizacije bio je ubrzavanje toka informacija, a sada je doveo do nepoverenja u iste te informacije. „Fake news” – više niko ne može reći sa sigurnošću o čemu se tu radi. Potrošači će sve više tražiti opipljiva iskustva, ljudski pristup i realno viđenje situacije. Da li se to smeši veliki povratak BTL-a?

Nedavno sam prolazio kroz jedan renovirani hipermarket. Iako sve izgleda uredno i čisto, sređeno po najsavremenijim planogramima, vizuelno sa umirujućim bojama koje ti ne odvlače pažnju od ponude, što bi se reklo po „pe-es-u”, osetio sam neku prazninu, kao da nema dušu. Nedostajali su ljudi! Ljudski pristup koji će ti predložiti najbolju ponudu, promoterka sa novim poklonom za kupovinu dva artikla ili više njih, nasmejani mesar ili ukusna degustacija najnovijih pašteta. Dobili smo najbolje cene, ali smo izgubili emocije.

Kvantitet je počeo da gubi bitku u odnosu na kvalitet, nije važno da imamo najveći budžet za oglašavanje i broj GRPs na kraju godine, već poruku koja će se diferencirati u odnosu na ostale. Influenseri sa velikim brojem pratilaca gube popularnost, samo brendovi koji žele da ih koriste kao TV reklamni blok i dođu do riča od X nerelevantnih ljudi i dalje veruju u njih. Popularizacija kreatora marketinga na digitalnim platformama postaje sve značajnija. Njih čine kreativni fotografi, video-mejkeri, storiteleri… koji akcenat stavljaju na sadržaj (content). Većina njih drži svoj, privatni život sa strane, odvojeno od posla i nema nužno veliki broj pratilaca. Oni se fokusiraju na izradu kvalitetnog sadržaja vođeni kreativnošću. Nazivaju ih stručnjacima za „premium user generated content”. Opet se vraćamo ljudskom pristupu u odnosu na masovni digitalni rič.

Još jedan od trendova koji se predviđa za ovu godinu jeste i korišćenje zaposlenih kao influensera. Potrošači veruju realnim osobama koje zaista imaju uvid u proces proizvodnje nekog proizvoda, kontrolu kvaliteta ulaznih sirovina, međusobni transport, realnu vrednost i cene… Samo kompanije koje budu bile transparentne i iskrene prema svojim potencijalnim potrošačima mogu očekivati uspeh. One koje nastoje da im „podvale” vrednost – osuđene su na propast.

Dobio sam nedavno poziv banke čiji sam klijent već 15 godina. Ljubazni operater me je zamolio za nekoliko minuta pažnje kako bi mi predstavio usluge koje već uveliko koristim. Čak sam dobio i neočekivane benefite za prebacivanje računa u svoju dugogodišnju banku. Mogu reći da je prvi kontakt bio veoma ljubazan, ljudski i da sam, iako u gužvi, dopustio da čujem ponudu. Međutim, nakon pristanka, uključio se robot, koji je počeo da deklamuje sve ponude koje ima na listi. Dobar primer gde možemo videti da kvalitetan ljudski pristup otvara sva vrata, ali da ponuda mora biti selektovana i personalizovana. Relevantnost će, verovatno, biti izabrana za reč ove godine.

Humanizacija je, po definiciji, proces stvaranja nečeg manje neprijatnog i pogodnijeg za ljude. Većina predviđenih trendova u marketinškoj industriji za 2024. godinu bliska je humanizaciji. Transparentno, autentično, uzajamno poverenje, opipljivo iskustvo, relevantnost, personalizacija, kreatori sadržaja, zaposleni kao influenseri, harizma… Svrha dobrog marketinga i jeste da poveže ciljnu grupu sa kompanijom i njenim brendom na dubljem, značajnijem ličnom nivou. U sajber eri započeli smo proces da nešto što nije ljudsko izgleda kao osoba i da se prema nečemu što nije ljudsko ponašamo kao da je osoba.

„Samo dve sile ujedinjuju ljude, strah i interes” – Napoleon Bonaparta ■