Tijana Šašić. Menadžer u timu za strategiju i transformaciju banaka, PwC

Tijana Šašić je rođena 1992. godine, u Beogradu, gde je završila osnovu školu i Osmu beogradsku gimnaziju kao đak generacije. Od srednje škole i, kasnije, do kraja studija bila je stipendista Fonda za mlade talente i dobitnik nagrade „Dositeja”, koja se dodeljuje za uspeh na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je tokom samih studija aktivno radila na unapređenju kvaliteta studiranja kao student prodekan i predsednik Studentskog parlamenta i organizacije Grupa za SPEKOF.

Moje ime je Tijana Šašić i ove godine punim 30 godina. Završila sam Ekonomski fakultet u Beogradu, smer Finansije, bankarstvo i osiguranje. Od samog početka svoje karijere, tj. već punih sedam godina, u svetu sam bankarstva – prvo u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka u Narodnoj banci Srbije, a nakon toga u kompaniji PwC. Trenutno sam na poziciji menadžera u timu za strategiju i transformaciju banaka koji pokriva region jugoistočne Evrope.

Tijana Šašić, Menadžer u timu za strategiju i transformaciju banaka, PwC

• Šta mislite da je izdvojilo vas u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

Moja generacija je zaista izuzetna i mislim da nije često da u jednoj generaciji bude toliko uspešnih ljudi u najrazličitijim oblastima – od glumaca, producenata, preko programera, preduzetnika, advokata. Oduvek sam se trudila da sve što radim radim punim srcem i dajem u potpunosti sebe – i u poslu i u odnosima sa ljudima. Kada tako pristupate stvarima, to se uvek prepozna.

• Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

Mislim da su tu dve stvari ključne: biti ispravan i biti iskren. Svako od nas zna šta je suštinski ispravno i treba se truditi da tako i postupamo. Zaista verujem da se dobro dobrim vraća. Treba biti iskren i prema sebi i prema drugima. Sreća je nešto potpuno individualno i treba se fokusirati na ono što vas istinski ispunjava.

• Svedoci smo da naše tržište veoma sporo vrši tranziciju, još uvek su izrazito vidljivi obrisi socijalizma i karte su podeljene zrelijim igračima. Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

Za početak, na svaki zadatak, ma koliko se sitnim činio, treba gledati kao na priliku da pokažu da su oni neko na koga se ljudi u timu mogu osloniti i da je njihov rad njihova najveća preporuka. Takođe, topli savet je da proaktivno traže zadatke. Međutim, to što je neko na početku karijere nikako ne znači da treba da se zadovoljava kompanijama, timovima i odnosima u kojima ne oseća da napreduje u bilo kom pogledu. Dakle, treba se vezivati za ljude koji izvlače ono najbolje iz vas, a takvih ljudi zaista ima na našem tržištu.

• Korporacija ili privatno preduzetništvo?

Kao neko ko je deo korporacije, rekla bih „i”, ne „ili”. Na primer, moj suprug i njegova dva prijatelja, pre više godina, pokrenuli su privatni biznis i, iako svi imamo „redovne” poslove, često posle posla i vikendima isporučujemo ćureću pršutu po gradu. Veoma cenim ljude koji imaju inicijativu za bilo koji vid preduzetništva i drago mi je što se sve veći broj ljudi u mom okruženju odlučuje na takav korak. Kao što sam rekla, jedno ne mora nužno da isključuje drugo, a i same korporacije shvataju da moraju biti fleksibilnije kako bi privukle i zadržale one najkvalitetnije zaposlene.

Tijana Šašić, PwC

• Šta vas je konkretno opredelilo da se razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

U jednom trenutku, posebno prilikom upisa master studija, bila sam na korak od odluke da studije nastavim u Švajcarskoj, a ono što je prelomilo definitivno su porodica i prijatelji, tj. ljudi koje volim i do kojih mi je stalo.

• Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za 10 godina?

Mogu samo da kažem da mi se dopada tendencija na srpskom bankarskom tržištu gde su dame izuzetno zastupljene na rukovodećim pozicijama, i kao članice/predsednice izvršnih odbora poslovnih banaka, i na čelu centralne banke. Ne bih imala ništa protiv da jedan takav trend nastavim u budućnosti.