Suša i nizak vodostaj evropskih reka ugrožava privredu, ali i ekosisteme

10/08/2022 | 13:45

Suša i nizak vodostaj evropskih reka ugrožava privredu, ali i ekosisteme

Dugotrajna suša širom Evrope prouzrokuje značajan pad vodostaja mnogih velikih reka.

To dovodi do višestrukih problema- ostavlja ozbiljne posledice po privredu, ali i po floru i faunu, kao i po lokalno stanovništvo.

Velike evropske reke su važne trgovinske rute, ali i važni ekosistemi za naselja kroz koja teku. Međutim, zbog visokih temperatura i dugotrajne suše koja je pogodila zemlje širom evropskog kontinenta, reke ovih dana imaju premalo vode i previše su tople.

Manji vodostaj reka – manja i proizvodnja struje

U EPS-u kažu da je nizak dotok vode u našim hidrolektranama smanjio je proizvodnju struje za 27 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Elektroenergetski sistem Srbije suočava se sa najnižim dotokom vode u poslednjih deset godina. Prethodna dva meseca dotok je prepolovljen.

EPS-u situacija se ovog meseca dodatno pogoršala – na Đerdap stiže samo 2.000 kubika vode u sekundi – tri puta manje od junskog višegodišnjeg proseka. Đerdapske hidrolektrane u normalnim uslovima pokrivaju četvrtinu potrošnje struje naše zemlje.

„S obzirom na hidrološku situaciju ova godina će biti slabija po pitanju proizvodnje i očekivanja su da proizvodnja u odnosu na neki prosek bude oko 30 odsto manja“, kaže direktor za proizvodnju energije „HE Đerdap“ EPS Radmilo Nikolić, prenosi RTS.

Brine što su i akumulacije u sistemu drinsko-limskih hidroelektrana poluprazne, a one sistemu daju do 12 odsto struje. U odnosu na plan, u osam hidrocentrala na Drini i Limu, proizvodnja je za trećinu manja.

„Loša hidrološka situacija je u celoj Evropi, zbog loših snežnih padavina koje su bile tokom kalendarske 2021. i 2022. tako da je hidrologija na Drini, Savi jako slična kao i na Dunavu“, navodi Nikolić.

Suša ne ugrožava samo hidrolektrane, već je generalno i velika pretnja za proizvodnju struje i u termoelektranama.

Evropski elektroenergetski sistemi još prošlog meseca upozorili su da su zbog nedostatka vode već morali da obustave neke termo i nuklearne blokove.

Ima li spasa Zlatarskom jezeru?

Nizak vodostaj vidljiv je i na jezerima, a tako mali nivo vode na nekim od njih poput Zlatarskog i Uvačkog turisti ne pamte.

Poslednjih meseci, nivo vode u Zlatarskom jezeru je toliko opao da se vide nasukani čamci na suvom jezerskom dnu.

Zabrinuti su i meštani Kokinog Broda, koji je veoma popularna turistička destinacija, zahavljujući upravo Zlatarskom jezeru.
Merenja su pokazala da je ovog proleća bila najnepovoljnija hidrološka situacija u poslednjih deset godina, a takav trend se nažalost nastavlja.

Na Uvcu čamci uopšte više i ne voze turiste sa sjeničke strane zbog niskog vodostaja, već samo sa novovaroške .

Rečni saobraćaj na Rajni u opasnosti

Jedna od evropskih reka koje se bore sa sušom je i Rajna. Obično njena prosečna dubina u ovo doba godine iznosi oko dva metra. Na nekoliko mesta je, međutim, sada vodostaj pao ispod metra. U jednom kanalu blizu Koblenca početkom avgusta dubina je iznosila samo oko pola metra, prenosi Dojče vele (DW).

Rajna je jedna od najprometnijih plovnih reka na svetu. To znači da nizak vodostaj značajno ograničava saobraćaj teretnih brodove. Na primer, da bi brodovi mogli da prolaze kroz kanal kod Koblenca potpuno natovareni, potrebna im je dubina od najmanje metar i po. Stoga je sada moguće natovariti ih samo delimično, a to povećava cenu robe koju prevoze. Ukoliko vodostaj uskoro ne poraste, neki brodovi uopšte neće moći da plove.

Nizak vodostaj evropskih reka- problemi za industriju

Rečni teretni brodovi svake godine u nemačkoj prevezu oko 195 miliona tona robe – i to najveći deo Rajnom. Vodenim putevima pre svega se prevoze žitarice, ugalj, benzin, lož-ulje, hemijski proizvodi, šljunak, pesak, građevinski materijali i metalni proizvodi. Osim toga, Rajna povezuje važne industrijske zone u Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj s morskim lukama u Holandiji i Belgiji.

Šta dugotrajan nizak vodostaj znači za industriju, pokazalo se 2018. Tada je brodski saobraćaj bio u prekidu čak 132 dana. Većina pogona u hemijskoj industriji, proizvodnji čelika, papira, građevinskog materijala i poljoprivredi bila je ozbiljno pogođena niskim vodostajem, što je pokazala i jedna studija Saveza nemačke industrije (BDI) urađena godinu dana kasnije.

Bomba iz Drugog svetskog rata u reci Po

Kad je nizak vodostaj, iz reka i jezera izviru čudne stvari – od kostiju i fosila, do ostataka civilizacija koje su potonule u poplavama pre hiljadu godina. Nizak vodostaj reke Po, najduže reke u Italiji, otkrio je i nešto mnogo opasnije.

Ribari su krajem jula u blizini Mantove pronašli bombu iz Drugog svetskog rata tešku 450 kilograma. Ona je otkrivena jer se kompletna Lombardija, region na severu Italije duž reke Po, trenutno suočava sa najgorom sušom u poslednjih 70 godina.

Prošlog vikenda izazvana je kontrolisana eksplozija bombe. Povređenih nije bilo, ali je 3.000 ljudi iz obližnjih mesta moralo da bude evakuisano.

I vodostaj drugih reka u padu- Temza se smanjuje

Temza je praktično sastavni deo Londona, isto kao i npr. Bakingemska palata. Ali izvor te reke je u blizini gradića Kembl na jugozapadu Engleske. Ili je tako bar bilo do skoro. Sada je suša dovela do toga da Temza zapravo počinje da teče tek više od pet kilometara nizvodno od mesta gde joj je zapravo izvor.

Ugrožene dunavske pastrmke

U Dunavu je već ovog leta opasno visoka temperatura vode – a vodostaji su niski. Početkom avgusta temperatura u delu reke kroz Bavarsku bila je sedam dana zaredom iznad 25 stepeni Celzijusa. Očekuje se da bi temperatura vode mogle da nastavi da raste.

To utiče na količinu kiseonika u vodi, koji bi mogao da padne ispod šest miligrama po litru. Tako malo kiseonika bilo bi smrtonosno za neke vrste riba, poput pastrmke. Bavarska vlada izdala je upozorenje na osnovu kojeg bi moglo da se zabrani vađenje šljunka iz Dunava, ali i drugi radovi koji bi pogoršali ekološku situaciju. Osim toga, vlastima je dozvoljeno da delimično ograniče rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – s nadom da će time da spasu pastrmke.