Šest meseci Facility Management asocijacije Srbije: Ovo su njihovi dalji planovi
Tri vodeće regionalne kompanije koje posluju u segmentu izgradnje i upravljanja nekretninama – Tokata, MPC Properties i Marera Property Management, osnovale su Facility Management Business Association of Serbia (FMBAS). Nakon prve konferencije na kojoj su se predstavili javnosti i struci, danas su novim skupom obeležili šest meseci postojanja.
Asocijacija je osnovana ranije ove godine kao nevladina, neprofitna organizacija, sa ciljem da integriše ljude, lokacije, procese i tehnologije unutar izgrađenog okruženja, kako bi se poboljšao kvalitet života ljudi i produktivnost biznisa, a ujedno ostvario pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Danas u Srbiji postoji oko 200 kompanija koje pružaju ovu uslugu, ali samo deset odsto može da ponudi kompletan paket usluga. Ovaj podatak najbolje pokazuje da u Srbiji ima potencijala za razvoj Facility menadžment industrije.
Predsednik asocijacije Danilo Pušonja kaže da su osnivanjem asocijacije želeli da osnaže priču o facility menadžmentu kroz relevantne poslovne mreže i jačanja dijaloga između državnih, javnih i privatnih preduzeća.
„Radićemo na profesionlanoj edukaciji kadrova“ istakao je Pušonja.
Članstvo Asocijacije poraslo je od prve konferencije, a sve više kompanija interesuje se za ovakvu vrstu umrežavanja i edukacija. Članovi dobijaju priliku da budu vidljivi na svim događajima FMBAS, dobijaju pristup svim zvaničnim podacima, statistikama i istraživanjima, stručne konsultacije za unapređenje nekretnina, direktan kontakt sa investitorima i profesionalcima iz oblasti Facility menadžmenta, magazin, kao i brojne druge pogodnosti.
Kao jedna od najvažnijih tema Facility menadžmenta nametnulo se pitanje hlađenja zgrada, pogotovo u sklopu šire priče o energetskoj efikasnosti, odnosno održivoj energetskoj potrošnji, o čemu se govorilo tokom prvog panela.
Potražnja za električnom energijom raste svake godine, a 20 odsto energije koristi se samo za hlađenje. Srđan Jovanović iz kompanije Enelps kaže da će u EU do 2030. godine biti regulisano 80 odsto gasova iz ovog segmenta.
„Jedan kologram loših gasova se razlaže 13 godina, a kilogram gasova kojima bi trebalo da se zamene se razlaže 13 dana“, kaže on.
Neophodno je redovno održavanje, svaki proizvođač ima rokove u kojima bi trebalo raditi servise.
Bojan Lalić iz kompanije Energynet kaže da je za priču o uštedi energije i o efikasnosti uređaja za hlađenje važno da kontrolišemo ventilatore, pumpe i kompresore.
„Time dolazimo do značajnih ušteda. U Evropi više nema on/off uređaja, svi su se iz Evrope slili kod nas, a nama je sad potrebna mogućnost finog podešavanja da bismo mogli da napravimo rezultat“, kaže on.
Lalić ističe da u sistemu gu kome treba da se postavi više uređaja, ne mora svaki da bude najskuplji.
“ Pokušavamo da napravimo da objekti budu energetski efikasni, ali treba neko i da diše u njima. Nadamo se da će i država da utiče propisima da ne može baš da se kupi ono najjeftinije što postoji na tržištu i da neki minimum mora da se utvrdi“, kaže on.
Dušan Ćirić iz kompanije Schneider kaže da je najbolji način da predvidimo budućnost da je sami kreiramo.
„Pored efikasnosti, naši proizvodi su zasnovani i na principima održivosti. Posle izazova oko snabdevanja sa kojima smo se suočili tokom pandemije, razvili smo logistiku, cilj nam je da naša tehnologija stigne do korisnika“, kaže Ćirić.
On ističe da je glavni faktor kod smanjenja emisije štetnih gasova promena rashladne tečnosti freona.
„Regulative uslovljavaju da moramo da pređemo na efikasnije freone koji imaju manji ugljenični otisak“, kaže on.
Izvor: BIZLife/ G. M.
