RUSKI trgovinski lanac u Srbiji: Situacija u Ukrajini nije samo njihova priča
Zbog rata u Ukrajini ruske kompanije širom sveta suočile su se sa brojnim sankcijama koje su im za kratko vreme u potpunosti onemogućile poslovanje.
Ipak, kako Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ruske kompanije u našoj zemlji i dalje mogu da posluju koliko toliko nesmetano.
Ruski trgovinski lanac “MERE” jedna je od ruskih kompanija koje posluju u Srbiji, I to nešto više od godinu dana. Na srpsko tržište stigli su krajem 2020. Godine, a za vrlo kratko vreme uspeli su da privuku veliki broj kupaca.
Ovaj trgovinski lanac posluje pod brendom Svetofor i vlasnik im je Torgservis grupa koja je, pre rata, poslovala na više od 2.000 lokacija u 25 zemalja i koja postoji od 2009. Godine.
Ruski trgovinski lanac MERE stigao u Srbiju: „Niske cene svaki dan“
Ipak, trenutna situacija otežala je poslovanje I ovoj ruskoj kompaniji, pa su tako, na samom početku ove situacije, kako prenose mediji, morali da zatvore svoju prodavnicu u Velikoj Britaniji. Kako piše sajt RetailDetail.eu, Velika Britanija nije izolovan slučaj, I u Španiji je kompanija morala da zatvori svojih osam prodavnica, dok u Nemačkoj, prema navodima, nisu zatvorene prodavnice ruskog trgovinskog lanca.
Ruski trgovinski lanac Mere: 20-30% niže cene
Inače, poslovna politika kompanije je rad direktno sa proizvođačima, stroga kontrola kvaliteta i niska marža.
Prednosti ovog trgovinskog lanca je što su, kako se navodi na njihovom sajtu, cene niže za 20 do 30 odsto od tržišnih.
“To se može postići smanjenjem troškova pakovanja – ne treba nam šareno i privlačno pakovanje. U slučaju poznatih brendova koji imaju reputaciju, ta razlika bi trebalo da bude i do 50 odsto”, navode na sajtu.
O situaciji u Ukrajini I o tome kako to otežava poslovanje ruske kompanije u Srbiji I svetu, ali I o uvozu robe I o tome kako su građani Srbije prihvatili ovaj trgovinski lanac razgovarali smo sa direktorom razvoja za Srbiju, BiH, Makedoniju, Hrvatsku trgovinskog lanca “MERE” Mladenom Milojicom.
- Kako je situacija u Ukrajini uticala na Vaše poslovanje u Srbiji?
Situacija u Ukrajini nikome ne donosi dobro, pa ni nama. Međutim, trenutno nije bitnije uticala na naše poslovanje.
Pre svega zbog toga što smo mi osnovani kao firma koja posluje u skladu sa srpskim zakonodavstvom, u kojoj su pretežno zaposleni naši ljudi, samo su vlasnici kompanije ljudi iz Rusije.
- S obzirom na to da su u Vašem asortimanu uglavnom proizvodi iz uvoza, da li imate nekih izazova kada je u pitanju obezbeđivanje proizvoda za prodavnice i na koji način se vrši taj proces sada?
Naš asortiman je baziran na najpovoljnijim cenama. Trenutno je većina asortimana srpske proizvodnje, roba iz Rusije čini samo dopunu. Što se samog uvoza tiče za ovaj period od trenutka početka krize u Ukrajini, mi nismo imali poteškoća, verujemo da samo cena određene robe iz Rusije može da se promeni, što znači da na neki period nekog konkretnog artikla možda ne bude.
- Kako će u budućnosti uticati ova situacija na poslovanje ruskog trgovinskog lanca Mere u Srbiji, ali i u ostatku sveta?
Nažalost, situacija u Ukrajini nije, da tako kažemo „njihova“ priča. To je nešto što se tiče svih nas. Što se poslovanja kompanije tiče kada govorimo o srpskom tržištu, ukoliko sve ostane kao što je sada, mi većih problema, poteškoća ili prepreka za rad nećemo imati. Što se ne odnosi na ostatak sveta, pa i naš bliži region. Za sada se razmatraju nove strategije, ali i prati situacija. Vreme će pokazati šta nam je činiti.
- Koliko su očekivanja trgovinskog lanca Mere o srpskom tržištu ispunjena dolaskom u Srbiju?
Diskontni trgovinski lanac MERE posluje kako u Rusiji, tako i širom zemalja Evrope pa i sveta. Dolaskom u Srbiju otvorili su vrata novom formatu marketa u Srbiji, samim tim što smo otvorili više od 25 marketa za godinu dana vrlo smo ispunili prvobitna očekivanja na Balkanu, konrektno u Srbiji.
- Po čemu se trgovinski lanac Mere razlikuje od drugih lanaca u Srbiji?
Naš fokus je cena, pa tako slobodno možemo reći da je to ono što nas razlikuje. Naime, na uštrb broja proizvoda mi težimo da kod nas dobiju zaista najjeftiniji. Sve to povlači za sobom i način izlaganja, odabir dobavljača, broj zaposlenih itd.
- Kako funkcionišete kada su u pitanju dobavljači? Kakvi standardi važe za vaše dobavljače, generalno?
Naš zadatak je težak. Pronaći najjeftinije, najboljeg mogućeg kvaliteta. To nam omogućavaju naše fiksne znatno niže marže, nego što su kod drugih I direktna saradnja sa proizvođačima I kompanijama u razvoju.
- Pretpostavljam da je u vašem asortimanu isključivo roba iz uvoza. Da li imate plan da u svoj asortiman ubacite i stvari domaće proizvodnje?
Pretpostavka koja nas prati od samog pojavljivanja na srpskom tržištu je upravo to da mi prodajemo isključivo, ili u većini robu iz uvoza, a baš je suprotno. Većina našeg asortimana je roba domaće, srpske proizvodnje, kako poznatih brendova, tako i malih, još uvek nepoznatih brendova i kompanija.
Nažalost, korona zaista jeste otežala uvoz, a, srpski dobavljači nisu svi spremni na količine koje MERE može da proda, pa ne uspevamo da širimo asortiman baš u onoj meri, kako bismo voleli da to teče. Međutim, mi imamo I robu iz Rusije, Poljske, Belorusije, Grčke, Estonije itd. Sektor nabavke vredno radi pa od njih očekujemo svašta nešto novo.
- Pandemija korona virusa izazvala je velike poremećaje I na domaćem I na globalnom tržištu. Iako istraživanja I analize pokazuju da je maloprodaja u jednom momentu bila gotovo jedina grana koja je beležila rast, I trgovci su se susreli sa brojnim izazovima. Šta je vama predstavljalo najveći problem I kako ste ga prevazišli?
Nema tog posla koji se može obavljati bez ljudi. Ili ako ih ima, malo ih je. U jednom diskontnom marketu u kojem se pazi na troškove zarad cene proizvoda koje nudimo kupcu, teško I izazovno je kad nam se zaposleni zaraze. Međutim, naši su zaposleni organizovani timski, pa se snalazimo I uskačemo jedni drugima.
- S obzirom na to da je trgovinski lanac Mere ruski lanac, kako se na srpskom tržištu održava to što Srbija ima povlašćen tretman sa Rusijom, kada je u pitanju trgovina?
Interes I korist je u svakom smislu obostrana. Nema tog srpskog dobavljača koji ne bi voleo da izvozi svoju robu za Rusiju, a kada nema birokratskih prepreka, kada je od strane države to podržano I olakšano, mi verujemo da smo I mi ruskim proizvođačima interesantno tržište. Osim što verujemo, kupovinom ruskih proizvoda u našim marketima mi to I dokazujemo.
- Kakvi su planovi za budućnost? Koje su perspektive širenja u narednih 10 godina?
Balkan je došao posle deset godina postojanja i vrednog rada diskontnih marketa na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Ne možemo da kažemo da nam nije drago što idemo i razvijamo se u korak sa marketima koji već godinama rade u Rusiji, Belorusiji i ostalim zemljama. Prisutni smo na svim kontinentima osim Australije, pa gde god postoje ljudi spremni da kupuju najjeftinije za nas ne postoje granice.
Izvor: BIZLife/JJ
Foto: Privatna arhiva