Radujete se odmoru i pre nego što je počeo? - Evo zašto je to dobro za vas

24/07/2023 | 15:00

Radujete se odmoru i pre nego što je počeo? – Evo zašto je to dobro za vas

Proteklih nekoliko dana provodite sanjareći o predstojećem, zasluženom odmoru, i vratićete se sanjarenju o njemu čim završite sa čitanjem ovog članka.

A istina je da se blagodeti dobrog odmora mogu osetiti i pre nego što putovanje počne. Naučne studije pokazuju da samo radovanje budućoj nagradi može biti još korisnije od same nagrade. To je tako zahvaljujući malom molekulu zvanom dopamin.

Ali, pre nego što nastavimo, razmislimo o nekoliko pitanja. Da li su odmori zaista neophodni? Zašto su nam potrebni? I, iznad svega, koje su prednosti nekoliko dana mirovanja?

Odmor povećava kognitivnu fleksibilnost

Iako ovo može izgledati neverovatno, postoji vrlo malo naučne literature koja istražuje direktne koristi odmora na naš mozak. Ono što se čini neospornim je da su oni suštinski. Ovo je zaključila studija iz 2016. godine u kojoj je učestvovalo 46 radnika jedne holandske kompanije.

Odmor, posao (Unsplash)

Od radnika je zatraženo da se podvrgnu testu u kojem su im davani predmeti (na primer, čekić) i traženo je da u najkraćem mogućem roku koriste što veći broj predmeta (građevinski alat, oružje, uteg za papir itd.). Istraživači su primetili da su radnici posle dve ili tri nedelje odmora imali veću kognitivnu fleksibilnost. Ili, drugačije rečeno, mogli su da smisle veći broj upotreba za objekte u poređenju sa rezultatima dobijenim nekoliko nedelja pre praznika.

Većina studija se slaže da je, sa biološke tačke gledišta, jedan od glavnih razloga za ovo povećanje kognitivne fleksibilnosti – i za dobrobiti odmora uopšte – smanjenje stresa.

Svi ćemo potvrditi da posao stvara stres. Ali ovde moramo da napravimo malu razliku: stres sam po sebi ne mora da bude loš. Kada je to sporadično, obično je i korisno jer aktivira mehanizme koji nam pomažu da izvršimo svakodnevne radnje na našem poslu, kao što je poštovanje roka.

„Drugi stres“ – onaj koji ima negativne konotacije za sve – je hronični stres. Nastaje kada se vremenom produžava, bilo zato što smo pod stalnim pritiskom ili zbog situacija sa kojima ne možemo da se nosimo. To stvara umor, viši nivo anksioznosti, razdražljivosti i besa. I da, definitivno je loš.

Sagorevanje, posao burnout, stres (Freepik)

Recept za odmor koji vam puni baterije

Glavna stvar koju dobar odmor može učiniti za naše mentalno zdravlje je upravo smanjenje nivoa hroničnog stresa. Kada smo u stanju mirovanja, naš mozak je u stanju da preokrene – barem privremeno – negativne efekte stresa. I tu nailazimo na ključ: da bi odmori bili zaista efikasni, moramo da obezbedimo da nas zaista oslobode stresa našeg posla. To jest, moramo izbegavati da nastavljamo sa radnim zadacima, odgovaranje na e-poštu itd.

S druge strane, neophodno je sprečiti da nam praznici stvaraju nove stresne situacije.

Drugi ključ je da uživate u čekanju. Zašto nas sam čin čekanja praznika čini srećnim? Spomenuli smo dopamin pre nekoliko pasusa, koji se proizvodi u neuronima dva regiona mozga poznata kao supstancija nigra (zbog svoje tamne boje pod mikroskopom) i ventralnom tegmentalnom području (nalazi se u centru našeg mozga, manje-više iza ušiju).

Oba regiona, u kojima se nalazi između 400.000 i 600.000 neurona kod ljudi, šalju aksone u brojne oblasti mozga. Kroz oslobađanje dopamina, oni igraju ključnu ulogu u prijatnim osećanjima koja donose nova iskustva i nagrade. Stoga, saznanje da nam dolaze praznici povećava nivo dopamina u našem mozgu i daje nam taj osećaj zadovoljstva.

Putovanje, turista, odmor (Freepik)

Slično tome, najbolji praznici su oni u kojima uživamo u novim iskustvima (kao što je istraživanje različitih mesta) i nagradama (poput onog tanjira sa morskim plodovima koji smo čekali cele godine). Naravno, ono što se nagrađuje je potpuno subjektivno, a ono što je prijatno za jednu osobu može izazvati stres za druge, piše The Conversation.

Uživati ili ne uživati

Ovaj sistem koji stvara zadovoljstvo je takođe pogođen tokom hroničnog stresa. Nauka pokazuje da visoki ili hronični nivoi stresa, poput onih kojima smo izloženi tokom čitave godine tokom našeg radnog dana, mogu da izazovu smanjenje količine dopamina koji se oslobađa i/ili promene u njegovom metabolizmu.

Najgore je što se promene ne dešavaju samo u crnoj supstanci ili u ventralnom tegmentalnom delu. Utvrđeno je da hronični stres čak može da promeni broj dopaminskih receptora u oblastima koje primaju ove projekcije. Kada se to dogodi, često se razvija depresivno ponašanje. Stoga će odmor koji nas oslobađa od stresa pomoći da se rebalansira dopaminergički sistem.

Ono što još uvek nije sasvim jasno jeste da li dugotrajno uzimanje odmora daje bolje efekte od uzimanja postepeno i u kraćim periodima.

Bilo kako bilo, dobar odmor nam idu na ruku. Dakle, podstičemo naše čitaoce da pronađu aktivnosti koje će im pomoći da se osećaju dobro, napune energiju i smanje stres kako bi ponovo pokrenuli svoj dopaminergički sistem. Srećan put!