PREDUZETNIČKA PRIČA: Padneš, ustaneš i ideš dalje – nema odustajanja
Pre šest godina otvorila je u Kragujevcu agenciju za posredovanje u pružanju usluga čuvanja dece “Super Mama”. Kasnije i dečiji kulturno razvojni centar u okviru kojeg organizuje školu glume, muzike, slikarstva i razvojni program. Ivana Jevrić kaže da joj u privatnom poslu najviše nedostaje slobodan vikend ali zato kao preduzetnik može – ponedeljkom da igra tenis ako to želi.
“Kada sam 2009. godine diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu na temu ‘Tranzicija u Srbiji i globalna ekonomska kriza’, pretpostavljala sam da će put do pristojnog posla biti dug ali eventualno ostvariv. Znala sam da je prilično teško zaposliti se bilo gde, jer sam dugo istraživala uticaj ekonomske krize na našu zemlju, što se vrlo brzo pokazalo kao tačno. Godinu dana sam bila bez posla, bilo kakav kreativan posao nije postojao ni u najavi, već su se nudili poslovi za iskusne komercijaliste na terenu i programi tzv. ‘Prva šansa’ za koje, taman i da sam želela, nisam ispunjavala uslove. Bilo je teško, posebno kada sam prestala honorarno da radim u jednom kragujevačkom pozorištu. Odatle i motiv da započnem sopstveni posao”, priča Ivana.
Zajedno sa suprugom je u februaru 2011. godine krenula da istražuje kako da uplovi u preduzetničke vode. Veliku pomoć dobila je do Nacionalne službe za zapošljavanje.
“Od njih ne samo da smo dobili potrebne informacije o proceduri za započinjanje posla, već i subvenciju za koju smo aplicirali dva dana nakon što smo im se obratili. Ideja da otvorimo agenciju u Kragujevcu koja se bavi posredovanjem u pružanju usluga čuvanja dece je izgleda bila odlična. Agencija je zvanično registrovana 8. aprila 2011. godine a svoje prve klijente imali smo u maju. Zašto baš posredovanje u pružanju usluga čuvanja dece? Možda zato što sam stekla dosta iskustva u radu sa decom u pozorištu za decu, mada je na takvu odluku najviše uticalo to što su se u porodici rodile trojke”.
Za počinjanje posla nije joj bio neophodan veliki kapital, Bilo je potrebno toliko novca da se opremi kancelarija: jedan sto, polica, stočić, stolice za klijente, računar i telefon. U ovom poslu, kako kaže, ideja, doslednost, komunikativnost, empatija i profesionalizam su kapital.
Kao i za većinu, na početku je bilo prepreka, ali se trudila da ih rešava pre nego postanu ozbiljni problemi.
“Bilo je neprijatnosti i suza, moram priznati ali sam uvek govorila sebi : Padneš, ustaneš, obrišeš kolena i ideš dalje. Nema odustajanja već samo ideš napred. Ako bih izdvojila nešto kao problem to je birokratija i pravni okviri. No, problemi su rešeni”.
Prema njenim rečima, tržište u Kragujevcu za ovu vrstu delatnosti postoji. Ima ne-direktne konkurencije; “baka servis”, dadilje “na preporuku”, vrtići, ali ona to ne doživljava kao “pretnju”.
“Ono što nas izdvaja je pažljiva selekcija dadilja, koje prolaze obuku i psihološke testove. Sa druge strane klijenti, odnosno roditelji, od nas imaju garanciju kvaliteta i pouzdanog partnera koji izlazi u susret svim njihovim potrebama”.
Izazovi sa kojima se danas susreće ima mnogo a pre svega ih prepoznaje u radu sa ljudima i konkureciji.
“Često me možete videti kako šetam ulicom i osmehujem se. Obično u tim momentima ponavljam sebi kako obožavam svoj posao. Umorna sam ponekad. Radni dan može da mi traje i 12 sati. Nikada nisam bez telefona (monožina). Susrećem se sa različitim životnim pričama. Sa jedne strane tu su roditelji i njihove potrebe a sa druge strane divne žene koje su ostale bez posla, koje studiraju i žele svoj honorar ili su jednostavno u potrazi za poslom. Tu sam i za jedne i za druge i tu sam da ih spojim. Najveća nagrada je što smo uspeli da prepoznamo deo tržišta za koji nije postojala adekvatna poslovna ponuda i na taj način mnogim nezaposlenim ženama pronašli posao i rešili najbitnije životno pitanje”.
U poslu joj, kaže, najviše nedostaje to što ne može da ima svaki slobodan vikend. Ali, kada si preduzetnik, to jednostavno nije moguće. Sa druge strane, Ivana smatra, da kada si u privatnom poslu možeš da ideš na odmor kada god osetiš potrebu za tim: “Ponedeljkom ujutru mogu da igram tenis, ako tako želim”.
U međuvremenu je registrovala i udruženje Dečiji kulturno razvojni centar “Super Mama” u okviru kojeg organiuzuje animacije za decu, školu glume, muzike, slikarstva i razvojni program.
“Do sada imamo 10 premijerno izvedenih predstava u kojima igraju deca i dve predstave za decu u kojima igraju profesionalni glumci. Smatram da je agencija dostigla visok nivo kvaliteta i želim svu svoju energiju i pažnju da posvetim razvoju umetnosti i kulture, jer naša deca to zaslužuju. Kragujevac je veliki grad i pokretač je kulturnog nasleđa naše države. Naša ideja i vizija je da deca nauče da su deo tog nasleđa koje treba čuvati i negovati. Želimo da u njima probudimo svest o važnosti kulture, tako što ćemo ih od najranijeg uzrasta uključivati u procese kulturnog stvaralaštva i vizuelne umetnosti”.
“U privatnom poslu nema vikenda ali nekad ne radite kada to želite. Nema stalnih primanja ali imate onoliko koliko zaradite. Ako je malo, radićete više. Nema kolega koje vas nerviraju jer sami birate saradnike. Živite svoje ideje i snove. Niko drugi to neće uraditi za vas. Ako imate ideju i verujete u nju – šta čekate”, poručila je Ivana svima koji planiraju da krenu u vode privatnog biznisa.
Izvor: BIZLife
Piše: Tanja Njegomir
