Ples na podijumu i ples u biznisu: Kako su dve sestre od hobija razvile POSAO?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Sestre plesačice

    Ples na podijumu i ples u biznisu: Kako su dve sestre od hobija razvile POSAO?

    Ples i kao ljubav i kao biznis.

    Sestre Marina i Aleksandra Radić iz Bečeja su svoju strast prema plesu, koja je rezultirala brojnim osvojenim medaljama na evropskim i svetskim prvenstvima, pretvorile u biznis otvorivši plesni klub “Max dance”, čiji je moto veoma optimističan:  “Sve što hoćemo to i možemo”. 

    One su jedne od prvih u Srbiji koje su u ranom detinjstvu počele da se bave disco plesom, a i danas su među retkima koji se profesionalno bave ovom umetnošću od koje zarađuju.

    Kako bi pokrenula i razvila privatni biznis, Marina je iskoristila svoja znanja iz obasti ekonomije i sporta, koja je stekla sticanjem dve fakultetske diplome – sa Ekonomskog i Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.

    “Znanje iz ekonomije mi je bilo važno da znam da pratim tražnju na tržištu, ponudu konkurencije, da analiziram ponudu dostupnih kredita, da povećavam godišnje prihode, da formiram cenu usluge i kontrolišem troškove. A znanje iz sporta i plesa mi je pomoglo da unapređujem kvalitet usluge koju nudimo. Potrebno je i važno i jedno i drugo”, objasnila je Marina Radić za BIZLife.

    Ples, Aleksandra Radić

    Ples, Aleksandra Radić (Privatna arhiva)

    Materijalna ulaganja, koja zahteva privatni biznis, u početku su bila samo jedan kasetofon i troškovi za iznajmljenu salu u Bečeju. Najviše su uložile svoje vreme budući da su posvećenost poslu i članovima bili neophodni 24 sata.

    “Ali, danas kada imamo sopstvenu salu, sportsku halu, stotine članova, više od 15 grupnih programa, individualne i onlajn programe, više od 50 sati treninga u ponudi svake nedelje, mogu da kažem da sam uložila sve što imam, znanje, želju, hrabrost i ljubav da do toga dođem”, otkrila je Marina.

    Ples

    Ples (privatna arhiva)

    Osvojene medalje kao najbolji marketing

    Pre nego što su se otisnule u svet preduzetništva, sestre su nizale uspehe na različitim takmičenjima. Posebno su ponosne na peto mesto na Evropskom i Svetskom prvenstvu u seniorskoj solo kategoriji, što su ujedno i najbolji seniorski rezultati u disco dance-u u ženskoj kategoriji.

    Krilatica kojom se vode u poslu je da “uspesi i dela govore o vama”. Kako Marina kaže, ako ćutite i radite marljivo, pametno, kvalitetno, stručno i posvećeno, nema šanse da nema rezultata –  u njihovom slučaju medalja.

    “Naravno da mnogi tada požele da budu kao vi i da i oni osvajaju medalje! Mislim da ne mogu svi da budu najbolji, tj. sa zlatnim medaljama oko vrata, ali itekako mogu da budu najbolji u odnosu na jučerašnjeg sebe! Tada si ti zlatan itekako, jer si zadovoljan sobom! Ako ljudima pomogneš da reše neki problem, brže osvoje nešto i dođu do svog cilja – uvek će te rado plaćati!”, primetila je Marina.

    Ples

    Ples, Aleksandra Radić (Privatna arhiva)

    Šta je zajedničko poslu trenera i preduzetnika?

    Marina Radić je 18 godina bila plesačica, a ima 11 godina trenerskog “staža”. Posao trenera je, kako kaže, veoma odgovoran i zahtevan. Trener je odgovoran za rezultate osobe koju trenira, pogotovo kada se radi o deci i njihovom pravilnom rastu i razvoju.

    On je, kako Marina ističe, neretko uzor detetu u mnogim aspektima.

    “Treba da ima strpljenja, razumevanja, da uči decu i lepim manirima, urednosti, istrajnosti i upornosti. Učimo decu da uvek veruju u sebe i da se bore za svoje želje i snove! Da mi verujemo u njih i da oni sve mogu”, objasnila je Radićeva za BIZLife.

    Tome uče i odrasle osobe, koje su možda izgubile samopouzdanje i veru u sebe tokom života. Zbog toga se trudi da svaki njihov član toliko zavoli treninge.

    Ples

    Ples (Privatna arhiva)

    “Mislim da trening veoma pomaže u održavanju mentalnog i fizičkog zdravlja i da ako dočekamo dugovečnost mentalno i fizički vitalni, to nam je najvrednija medalja koju možemo osvojiti u životu”, dodala je.

    Budući da je veoma posvećena trenerskom poslu, to je čini i uspešnom preduzetnicom. Za nju je taj poziv pravo umeće. Prema njenim rečima, treneru i preduzetniku je zajedničko to što su oboje vizionari, koji razmišljaju unapred. Trener prvo mora da zamisli zlatnu medalju oko vrata sportiste da bi je i osvojio, a preduzetnik klub, članove i treninge da bi do toga stigao.

    “Vizija, jasan cilj, plus trud, rad i upornost dovode do uspeha”, istakla je preduzetnica.

    Kako se rodila ideja za privatan biznis?

    Marina i Aleksandra su od detinjstva imale veliku želju da se bave plesom. Marina je rođena u Bečeju, gde je živela šest godina. Nakon toga, sestre su se preselile u Novi Kneževac zbog posla roditelja. Živele su 10 godina u Novom Kneževcu, gde su se bavile plesom. Nakon toga su se ponovo vratile u Bečej.

    “Ja sam tad bila drugi razred srednje škole, a Aleksandra peti razred osnovne škole. Najviše nam je bilo žao što nije plesa u Bečeju. Tražile smo od roditelja da nam iznajme salu da možemo same da treniramo. Tada smo osvajale medalje, bile smo zaista sjajne i šteta bi bila da smo prestale. Tata nam je iznajmio salu u Gradskom pozorištu i tamo smo trenirale dva puta nedeljno”, otkrila je ona.

    Ples

    Ples (Privatna arhiva)

    O njihovim uspesima se čulo u gradu i u komšiluku. Poznanici su ih pitali da treniraju i njihovu decu. Marina je pristala i trenirale su tri do četiri devojčice, koje su bile veoma uspešne već na prvim takmičenjima. Postepeno se broj učenica povećavao. Potom je krenula na Ekonomski fakultet u Novom Sadu i putovala je svakog dana.

    Kada u jednom momentu nije mogla sve da postigne, odustala je od ličnih treninga i posvetila se samo trenerskom poslu.

    “Klub sam registrovala čim sam postala punoletna, jer pre nije bilo moguće. To preseljenje je bilo prelomni trenutak koji nas je “naterao“ na otpočinjanje sopstvenog biznisa”, kazala je preduzetnica.

    Koji je bio prelomni momenat da se posveti trenerskom poslu?

    Nakon upisa na Ekonomski fakultet Marina je odlučila da se više ne takmiči, već da se posveti trenerskom poslu. U 17. godini je postala sestri trener.

    Mlada preduzetnica je imala pregršt obaveza, zbog toga se suočila sa nemogućnošću da bude prisutna i na fakultetu, da uči i polaže ispite, da putuje svakodnevno zbog takmičenja, da vodi klubi i da trenira sestru, ali i sebe.

    Ples, sestre Radić

    Ples, sestre Radić (Privatna arhiva)

    Svako ko se takmiči, nekoliko sati dnevno mora da se posveti treninzima, odnosno nezi svoga tela, naglasila je Marina.

    “Nisam imala tih nekoliko sati plus. Svako od nas ima dan koji traje 24 sata. Zato sam rekla sebi: ‘Ako ne mogu u potpunosti da se posvetim treninzima i osvajanju novih medalja, i ne želim da to da radim tek tako, onda od toga odustajem. Biću najbolja u drugim stvarima, kojima mogu maksimalno da se posvetim.’ Šta god čovek da radi treba da radi maksimalno i posvećeno”, kazala je za BIZLife.

    Kako je uspela da razvije biznis?

    Ističe da je najvažnije da neko zna šta želi i da ima cilj.

    Drugo, da zna šta je ono što voli i u čemu uživa, jer jedino ako radi ono što voli, neće se osećati kao da radi nego će uživati u tome. Treće, čovek mora da veruje u sebe i da sve što hoće zaista i može, da ne očekuje uspeh preko noći, nego da je spreman da uloži godine truda, rada, ljubavi i želje da ostvari ono što želi, navela je preduzetnica.

    “I da nema kraja željama! Kada ostvarimo jednu želju, želećemo još. U stvari lepota je u putu koji prelazimo i u onome u šta se razvijamo i ko mi postajemo tokom svega toga. Meni su znanja sa fakulteta mnogo značila, saveti i podrška profesora od kojih bih posebno izdvojila prof. dr Duška Ilića, prof. dr Romanu Romanov, prof. dr Dijanu Kozarski i prof. dr Tatjanu Grujić i dr Dejana Čubrila. Pored njih značila mi je mnogo i svaka edukacija iz oblasti ličnog razvoja i svaka pročitana knjiga na nedeljnom nivou”, dodala je Marina.

    Marina Radić, ples

    Marina Radić, ples

    Kakve odgovornosti ima kao trener?

    Danas, posle 19 godina trenerskog rada, Marina Radić ima privilegiju da sama organizuje svoje vreme i dane. Neki dan joj je u potpunosti posvećen treninzima u sali, dok drugim danima uopšte ne odlazi u klub. Njena sestra Aleksandra je sada starija i desna ruka joj je u poslu.

    “Pored trenera sam i organizator, lider kluba i kreator novih programa, pa mi dodatno vreme oduzima vođenje svega toga. Smatram da je na meni velika odgovornost, jer ceo klub i kompanija zavise pre svega od onog ko je na vrhu”, objasnila je ona.

    Trener, preduzetnica, ali i plesni sudija

    Marina nije samo trener i preduzetnica, već je i plesni sudija. Za to zvanje joj nije bio neophodan Fakultet za sport i fizičko vaspitanje. Međutim, za stručnost dobrog sudije itekako je važan, smatra ona.

    Za Marinu je poziv sudije veoma izazovan posao, u kom mora da bude izrazito fokusirana na dobre stvari, a posebno na greške plesača kako bi na kraju donela pravu odluku i dala što objektivnije ocene.

    Ples

    Ples

    “Teško je kada imate sve dobre plesače da odlučite ko je najbolji od najboljih. Još teže je kada imate dosta lošijih plesača (početnika) ko je od njih najbolji. Sudija mora redovno da prati sva svetska dešavanja, stalno da uči, nastupa, pa će i sam biti bolji”, zaključila je.

    Ples kao ljubav- a da li je bilo odricanja zarad karijere?

    Marina i Aleksandra su krenule iz jednog malog kluba u Novom Kneževcu, gde je njihova učiteljica bila veliki entuzijasta, koja je želela svugde da ih vodi i da budu najbolje.

    Svi plesni kostimi, odlasci na takmičenja i treninzi su koštali i često su se odricale nekih drugih zadovoljstava zarad odlaska na takmičenje.

    “Bilo nas je dve, pa je to naše roditelje sve koštalo duplo. Aleksandra je već na prvom takmičenju osvojila medalju. Zaista je bila veoma talentovana za ples, scenu i nastupe. Svaka medalja nas je inspirisala da idemo dalje! Uživale smo u tome! Kasnije, poslednjih 10 godina, kako je Aleksandra konstantno u top 10 plesača na evropskim i svetskim prvenstvima ulaganja su postala veća, odricanja takođe, boravci u sali sve češći”, otkrila je Marina.

    Ples

    Ples

    Aleksandra je “imala zadatak“ da bude najbolja na treninzima, a Marina da “bude najbolja podrška“ u svakom smislu – psihološkom, stručnom i finansijskom.

    Dosta novca su ulagale u ples, priznala je preduzetnica, pa nisu mogle uvek i sve da priušte sebi, što su u tom momentu i želele. Takođe, Marina je propustila pojedine proslave, poput apsolventske večeri na koju nije otišla zbog takmičenja u inostranstvu.

    “U principu ne možemo reći da smo oskudevale u nečemu. Radost, uspomene, lepi trenuci i medalje imaju mnogo veću vrednost za nas i od materijalnih stvari, ali i od nekih propuštenih događaja”, kazala je ona za BIZLife.

    Ples, Marina Radić

    Ples, Marina Radić

    Da li su imale nekog uzora iz sveta plesa?

    Sestre plesačice su oduvek želele da budu najbolje na Državnom prvenstvu i to im je polazilo za rukom i u dečijoj, juniorskoj, i seniorskoj kategoriji u Srbiji.

    Međutim kada su otišle na evropska i svetska prvenstva videle su koliko “zaostaju“ za ostalim plesačima i koliko još treba da vežbaju.

    “Pratila sam Aleksandru na svim takmičenjima u inostranstvu. Uzori su nam uvek bili oni najbolji, osvajači medalja. Kako je Aleksandra bila najbolja u Srbiji i okolini, ona nije imala konkurenciju tu, pa je morala da putuje u Norvešku kako bi se takmičila sa njima. Norveška, Danska, Švedska i Italija su godinama dominirale u solo kategorijama. Zahvalne smo što smo imale priliku da mnogo putujemo po svetu i da treniramo u njihovim klubovima, gledamo kako oni to rade i učimo od njiih”, rekla je Marina.

    Max challenge – projekat kluba “Max dance”

    U ponudi kluba “Max dance” postoji program koji inspiriše ljude da menjaju svoje životne navike dok ostvaruju poslovne ciljeve. On je nastao jer je Marina osluškivala želje i potrebe članova kluba.

    “Danas su to deca od samo 2.5 godine, pa do dama od preko 70 godina. Zbog njih i zahvaljujući njima je nastao “Max challenge”. Žene i devojke koje su dolazile na treninge su bile zadovoljne, bile su u boljoj telesnoj formi, ali problem im je i dalje bila ta čokolada, kasna večera i sedenje tokom dana. Tako je nastao onlajn program koji pruža podršku 24-7 svima koji žele da smršaju, da prestanu da jedu slatkiše, da budu više fizički aktivni i da ne jedu kasno”, objasnila je.

    Polaznici mogu da steknu nove navike koje će im omogućiti lepši i zdraviji život. Svi zadaci i pravila su jednostavni i svako može da ih primeni. Ključ uspeha je taj što su deo grupe, koja im daje podršku, i što stalno imaju kontrolu i nadzor na tom putu.

    “Lakše ćemo ispuniti obećanje koje damo drugima nego ono koje damo sebi. Nagradama koje delimo svake nedelje dodatno motivišemo učesnike da istraju do kraja. Do sada je više od 1000 učenika prošlo kroz program, iz više od 25 gradova iz Srbije i iz više od 15 država – za ove 4 godine koliko program traje”, navela je ona.

    Program traje četiri nedelje. Prosečan gubitak kilograma je oko 4,5 kg, dok najbolji umanje svoju telesnu težinu za više od 10 odsto. Rekorderka je zasad jedna devojka koja je izgubila 50 kg za sedam meseci. Imaju mnogo primera onih koji su korigovali svoju telesnu težinu za 10 kg, 20 kg i 30 kg.

    “Posebno nas raduje što se većina učesnika ponovo vraća i želi da učestuje. Imamo i one koji, kako kažu, jednom ili dva puta nedeljno dolaze i provedu 4 nedelje u Max challenge-u da se dodatno bustuju, motivišu, inspirišu i posle samostalno nastave sa dobrim navikama”, zaključila je ona.

    Dve sestre, dve države i jedan biznis: Kako je nastao sladoled koji se voli u Srbiji i Austriji?

    Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski

    Foto: Privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE