Trebalo mi je mnogo godina da prihvatim razlike u ukusima i načinima pripreme morske i rečne ribe. Ipak sam ja čovek sa mora. Mnogo je mesta u Vojvodini gde možete pojesti fantastično pripremljene zalogaje raznih primeraka rečne populacije, ali trenutno se jedno od njih izdvaja, bar za moj ukus.

Na tom mestu se ukusi pripremljene riblje čorbe i raznih na žaru pripremljenih meleza, šarana, deverika, somova, ponekog smuđa, kečiga, za koje kažu da su ipak bolje sa takozvane talandare iz vrelog ulja, mogu ravnopravno suprotstaviti dobrom brancinu, oradi i, donekle, lignji.

Panonska Atlantida, Begeč (Foto: Branislav Mamić)

Ali ne i hobotnici. Ona je, izgleda, biće sa druge planete. Zavisi, naravno, od toga kako je spremite. Grci je okače na štrik da se odmori 24 časa, pa je onda spremaju, a kod nas, u Boki, udarali smo njom o stene ne bi li bila mekša posle kuvanja. Ispod sača je najbolje izdanje hobotnice za koje ja znam, tako da nije ni ušla u poređenje sa ovom rečnom pripovetkom. Na ovom mestu ribu niko nije tukao, ni kačio o štrik, ali je ona, ipak, dala sve od sebe. Savršeni ukusi, savršeno okruženje, ambijent i pogledi…

Ko ne veruje – i ne treba da proverava. Samo otiđite! Morate mi verovati na reč.

Panonska Atlantida, Begeč (Foto: Branislav Mamić)

Begeč… kružni tok usred ravnice, šargarepa, skela preko Dunava ka Banoštoru, Dunav, Vinarija „Vojnović”, Braša, Jama – samo su neke od asocijacija na ovaj divan predeo ušuškan pored Dunava. Begeč vas čeka na levoj obali reke, gde se upakovalo jezero Begečka jama, u kojoj postoji i lokalitet na kome je bilo staro selo, poplavljeno pre više od sto godina. Legenda kaže da je na prostoru današnjeg jezera postojala crkva ugarskog kralja Bele III, koju su Turci želeli da poruše kako bi na tom mestu podigli selo. Zbog te namere besni Dunav je silovitom vodenom snagom potopio to naselje, te je neki nazivaju i Panonskom Atlantidom. I danas se spominje da se pri niskom vodostaju može videti vrh crkve koji izranja iz vode.

Begečka jama je raj za ribolovce.

Značajno stanište 14 vrsta riba, poput soma, amura, šarana, štuke, smuđa i drugih. Stoga, ne dajte se začuditi fantastičnom ponudom ribljih specijaliteta.

Panonska Atlantida, Begeč (Foto: Branislav Mamić)

Srešćete tamo bar 11 vrsta vodozemaca i ponekog gmizavca. Kažu da predeo naseljava čak 150 vrsta ptica, koje predvodi crvenokljuni labud, simbol Begeča.

Tik uz „Brašinu čardu”, na samoj obali Dunava, nalazi se pristanište gde se možete ukrcati na skelu koja će vas prevesti do Banoštora. Skela spaja Srem i Bačku, pa možete obići sela sa obe strane reke, kao i nacionalni park Frušku goru. Plovi, tj. vozi, od svitanja do sumraka. Putovanje ovom skelom će vam uštedeti bezmalo 25 km između sremske i bačke strane Vojvodine. Cena prevoza je prava sitnica…

Inače, Begeč je baš poznat po proizvodnji šargarepe. Zanimljiva je činjenica da se u Begeču proizvede više šargarepe nego što je Hrvatska proizvede na godišnjem nivou. Snalažljivi meštani koriste specijalni bubanj, koji liči na onaj iz veš-mašine, samo mnogo većih gabarita, za pranje šargarepe u Dunavu. Sprava je vezana za traktor kao prikolica, koja se u rikverc spusti u reku, krene centrifuga i ozbiljne količine šargarepe izranjaju iz Dunava prosto blistajući!

Tu je i biciklistička staza Novi Sad – Begeč. Ona pripada jednom od tri biciklistička koridora koji prolaze kroz Srbiju – koridoru „Euro velo 6”, koji počinje na obalama Atlantskog okeana u Francuskoj, prolazi kroz Švajcarsku, Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Hrvatsku i Bugarsku, a završava se u Rumuniji, na obali Crnog mora. Ukupna dužina ovog koridora je 3650 km. Sva tri pomenuta koridora kroz Srbiju zaslužuju posebnu pažnju. I tu smo deo sveta. O tome treba govoriti mnogo više…

Pa kako onda čovek da ne svrati u Begeč!