Pandemija na grbači radnika, PRODUŽILA radno vreme

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Pandemija na grbači radnika, PRODUŽILA radno vreme

    Tokom drugog kvartala 2021. zaposleni u Evropskoj uniji su radili ukupno tri odsto više sati na svom glavnom poslu, u odnosu na prvi kvartal.

    Povećanja su zabeležena u većini zemalja članica, a najveći rast obima stvarnog radnog vremena primećen je u Grčkoj – za čak 18 odsto, preneo je Evrostat.

    Ovi podaci mogu se apsolutno preslikati i na Srbiju, uveren je prof. Zoran Stojiljković, savetnik u sindikatu “Nezavisnost”, posebno na prosvetu, zdravstvo, sistem usluga, deo administracije, pojedine sektore industrije, sve poslovi iz zone socijalnih kontakata…

    “Sektor usluga, rad preko platformi, dostava, ali i deo javne administracije – sve su to oblasti rada u kojima je potrebno dodatno angažovanje. Zato i jeste logično da se kaže da je pandemija povećala obim posla.”

    Iako zvuči paradoksalno, danas je veoma sužen broj onih koji mogu da ne rade ništa. Svi uglavnom imaju više posla, što u našim uslovima ipak ne znači da će za taj rad dobiti i veće zarade. Jer, one ovde rastu samo selektivno, u određenim delatnostima. Položaj zaposlenih je najviše uslovljen situacijom na tržištu rada. Kada na tom tržištu nema više kvalifikovanih radnika, poslodavci su prinuđeni da angažuju priučene radnike, a sve dokle bude takva situacija, neće ni biti povećanja plata, uveren je Stojiljković.

    “Možda je taj višak radnih sati u toku dana u zemljama EU novčano vrednovan, ali kod nas je to već pitanje. Obaška to na koga spadaju troškovi rada. Jer, u pandemijskim uslovima poslodavac je u prednosti pošto mu više nisu potrebne kancelarije, manje ljudi dolazi na posao, pa on onda gleda da redukuje troškove kroz, recimo, isplatu prevoza za zaposlene. Gde je tek ušteda na kancelarijskom materijalu, gde su naknade za korišćenje sredstava za rad?”

    Danas je to sve na grbači radnika, kojima se kvare računari, telefoni, oni su ti koji troše kućni internet, objašnjava prof. Stojiljković, uveren da poslodavci sve to pokušavaju da prebace na teret zaposlenih koji, iako više rade, u Srbiji uglavnom nemaju i veće zarade.

    Da su našoj privredi potrebni oni zaposleni koji imaju već neka znanja i veštine, potvrđuje Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

    “Na birou su i ljudi bez kvalifikacija ili sa nižim nivoom kvalifikacija, nezaposleni u godinama, pred penzijom, pa poslodavci nemaju interesa da ih angažuju, obučavaju, jer i to ih košta.”

    Srbija će zato i nadalje uvoziti radnu snagu, iz Pakistana, Avganistana, Kazahstana, pogotovo za one najobičnije poslove. Privredi će nedostajati praktičnih radnih mesta. Tako da, što se tiče zapošljavanja i povećanog obima posla i radnih sati generalno, tek nas čekaju turbulentne godine, jer struktura naše privrede je takva da će opravak od kovida biti spor. Biće nam potrebna cela godina da dođemo samo na pretkrizni nivo, uveren je Rajić.

    Radnici se u Srbiji “kradu od firme do firme” i to za 100 EUR više

    Izvor: Politika

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE