Oni proizvode piva koja nose vladarske titule
Početkom ove godine osnovali su firmu “Carstvo piva” ali se proizvodnjom za kućnu upotrebu bave godinama. Vlasnici kućne pivare su Aleksandar Đerić i Vanja Barišić Joković a direktor firme Jovan Joković. Porodičan biznis vode dve porodice a koncept je zamišljen tako da piva dobijaju vladarske titule iz celog sveta.
“Jedan od suosnivača, Aleksandar Đerić već godinama je home brewer. Zajedno smo eksperimentisali i jednom prilikom, za proslavu doktorata, napravio je posebno pivo koje smo nazvali ‘dr Đerino’ i ‘dr Vanjino pivo’. Etikete smo uradili na štampaču a na samoj proslavi pivo je zasenilo sva pića dok se promocija doktorata pretvorila u promociju piva. Svi naši gosti bili su oduševljeni. Tako se rodila ideja da izađemo na tržište. Registrovali smo firmu ‘Carstvo piva’ sa sedištem u Novom Sadu u januaru 2017. Posao vode dve porodice – Đerić i Joković”, priča Jovan.
Izrada biznis plana, brendiranje i istraživanje tržišta trajali su pola godine a prve dve etikete pojavile su se u februaru ove godine. Prema njegovim rečima osnivački ulog sa kojim su počeli iznosio je oko 200.000 dinara ali je za početak posla bilo potrebno oko milion dinara. Najveći rashodi, kaže, bili su uvoz viskoko kvalitetnog slada, kvasca i hmelja kao i pivarske opreme.
“Prva dva piva koje smo skuvali su ‘Car red ale’ i ‘Mandarin pale ale’. Imali smo veliku pomoć svih prijatelja iz raznih branši, od iskrenih saveta i pomoći malih pivara do grafičkih rešenja, izrade gadžeta i naravno degustacije”.
Prema njegovim rečima koncept je zamišljen tako da, u zavisnosti od vrste hmelja, ukusa i stilova, piva dobijaju vladarske titule iz celog sveta. Svako pivo, svaka etiketa ima svoju malu šalivu priču.
“U skladu sa biznis planom orijentisani smo na proizvodnju piva vrhunskog kvaliteta, edukacije potrošača i podizanju svesti o plemenitosti ovog pića. Proizvodnja kraft piva je vrlo zahtevna i na početku smo morali da savladamo ogromne prepreke. Piva se proizvode bez aditiva i pasterizacije i neophodni su vrlo kompleksni uslovi – od kuvanja do krajnjeg potrošača. Neophodna je vrhunska higijena pri kuvanju i flaširanju a potom i u ugostiteljskim objektima. Ukoliko se pivo ne drži na određenoj temperaturi ili se točilice ne održavaju kako treba, pivo brzo gubi svoja svojstva. Upravo zbog toga smo radili na edukaciji ugostitelja i pre ulaska u neki objekat radimo obuku zaposlenih o čuvanju, servisiranju, svojstvima i slaganju sa hranom i redovno ih obilazimo”.
Problemi malih pivara su ogromni. On kaže da male pivare plaćaju akcizu kao i velike industrijske pivare, dok recimo vinari ne plaćaju akcizu iako je procent alkohola u vinu znatno veći.
“Hmeljarstvo je potpuno uništeno u Srbiji a nekada je Vojvodina bila svetska sila u hmeljarstvu. Malo je poznato da je 1921. godine u Vojvodini bilo 20.000 hektara pod hmeljom a iste godine je održan kongres hmeljara na kom je formirana svetska cena i proizvodnja za narednu godinu. Ništa bolje stanje nije sa pivarskim ječmom. Država tek počinje sa subvencijama za hmeljarstvo a zanatsko pivo je još na marginama. Možda je najveći problem plasman. Velike pivare sa ugostiteljima sklapaju ugovore po kojima se ugostitelji vezuju za jednu pivaru. To nama, malim pivarama, u potpunosti zatvara vrata ogromnog dela tržišta. Kraft piva se uglavnom plasiraju u kraft šopovima i pabovima kojih je sve više, posebno u velikim gradovima”.
Jovan kaže da su za njih važni festivali zanatskog piva, kao što je festival u Novom Sadu ili Dani Vajferta u Pančevu. To je prilika da se umreže sa ostalim proizvođačima ali i da sa svojim proizvodima izađu pred prave poznavaoce zanatskog piva, kakvih je sve više.
“Danas imamo četiri vrste piva: Car, Mandarin, Despot i Harambaša (pale ale, red ale, stout i IPA) a plan nam je da do kraja godine ‘oženimo Cara’. Trenutno se radi na petom pivu koje će biti lagani pilsner i zvaće se ‘Carica’. Planiramo i otvaranje sopstvenog pogona kapacieta 1.000 litara i osnoivanje udruženja koje će se boriti protiv monopola velikih pivara, stvaranja boljih uslova na tržištu i olakšica koje postoje i u EU i regionu. San nam je da od našeg hmelja i slada napravimo vrhunsko pivo. Jedna od ideja je i da eksperimentalno podignemo mali hmeljarnik”.
“Zadovoljstvo kada proizvedete nešto sami i za to dobijete pohvale i verne kupce, je neopisivo. Savetujemo svima da pokrenu svoj biznis ali i da rizike drže pod kontrolom. Pre pokretanja biznisa vrlo je važno oslušnuti tržište i pronaći nišu gde se može plasirati neki proizvod ili usluga”, poručuje on.
Izvor: BIZLife
Foto: Promo
Piše: Tanja Njegomir
