Odrastanje u bordelu, optužbe za ubistvo i anđeoski glas: Tuga i glamur Edit Pjaf
Na današnji dan pre 62 godine umrla je Edit Pjaf, jedna od najvećih ikona francuske muzičke scene. Njen život bio je obeležen tugom i tragedijom, ali i slavom i glamurom, pa je mitove o njoj teško razlikovati od biografskih činjenica.
Edit Pjaf rođena je u siromašnom predgrađu Pariza, Belvilu, u porodici cirkuskih izvođača. Majka, koja je bila pevačica, napustila ju je kada je imala samo dva meseca i od tada je dve godine živela sa bakom sa majčine strane u vrlo teškim uslovima.
Prema biografiji legendarne pevačice koju je pisala Kerolin Burk, kada se njen otac vratio sa fronta u Prvom svetskom ratu i video kako živi njegova ćerka, predao ju je na čuvanje svojoj majci, koja je imala svoj bordel.
U osmoj godini života Pjaf je otišla da živi da ocem. Neko vreme su putovali sa cirkusom, a onda su počeli samostalno da nastupaju na ulicama. Međutim, ona je i ranije pevala, najčešće obilazeći pariske lokale.
Mali vrabac
Pevajući u blizini Trijumfalnog luka, jedan prolaznik čuo je Edit Pjaf kako peva „Comme un Moineau“, što bi u prevodu značilo „Kao vrabac“. Taj prolaznik bio je Luj Leple, vlasnik lokalnog kabarea u Šanzelileu, koji joj je ponudio da peva kod njega za 40 franaka po nastupu. On joj je dao scensko ime „La Mome Piaf“ („Mali vrabac“).
Za samo godinu dana postala je senzacija. Njeno ime bilo je svuda u novinama, a pevala je i na radiju, dobila angažmane u filmovima i ponudu za snimanje albuma.
Međutim, dok je bila u Kanu na jednoj dobrotvornoj večeri, Leple je opljačkan i ubijen u Parizu. Iako nije bila ni blizu mesta zločina, Pjaf je privedena i ispitana kao osumnjičena, piše Euronews.
Naime, policija je zbog njenih bliskih veza sa mafijom Pariza, na čiju je zaštitu računala dok je pevala na manje prestižnim mestima, sumnjala da je upravo ona dovela u opasnost Leplea. Iako se ispostavilo da je nedužna, to je ostavilo mrlju na njenoj karijeri.
Tridesetih godina, u vreme Velike depresije, karijera Edit Pjaf krenula je uzlaznom putanjom. Iako je delovalo da se svet oko nje raspada, ona se bavila sobom i svojim glasom. U to vreme počela je da dobija ozbiljnije angažmane i snima nove pesme. Međutim, njen tutor je u avgustu 1939. mobilizovan, a u septembru je Nemačka objavila rat Francuskoj. Pjaf je, međutim, nastavila da radi.
Pevanje pod Nacistima
Već naredne godine Žan Kokto napisao je dramu samo za nju i o njoj „Le Bel Indifferent“, u kojoj je dobila glavnu u logu. Iako su Nacisti ubrzo zauzeli Pariz, njen rad im se dopadao i nisu je sprečavali da nastupa. Nemački vojnici prisustvovali su njenim nastupima, a bila je popularna i kod visokih činovnika.
Nakon rata formirani su specijalni paneli za preispitivanje, ko je od javnih ličnosti imao bliske kontakte sa Nacistima. Taj panel joj je jedno vreme zabranio da radi, ali je ona kasnije predala dokaze da je sve vreme pomagala Pokret otpora, pa je odluka povučena.
Pjaf je tada imala već 30 godina i bila je popularna i imućna, ali je ipak želela da udahne novi život svojoj karijeri, budući da je posleratno stanje u Francuskoj bilo vrlo teško. Kao i mnogi drugi francuski pevači, rešila je da okuša sreću u Americi, ali tamošnja publika nije imala sluha za njen stil.
Baš kad se spremala da ode iz Njujorka i vrati se u Francusku, jedan ugledni kritičar napisao je divan tekst o njenom nastupu, preporučivši publici da je obavezno posluša. Nakon te kritike, dobila je osmonedeljni angažman u „The Cafe Versailles“ u Njujorku, klubu koji su posećivali poznati. Ostala je u Americi ukupno pet meseci.
Edit Pjaf imala je mnogo ljubavnika, a nakon afere sa čuvenim glumcem Džonom Garfildom u SAD, napisala je u svom dnevniku: „Nisam rođena da imam gomilu ljubavnika. Posle svake afere sam sve više zgađena. Želim jednu, pravu ljubav“. U to vreme zaljubila se u Marsela Serdana, francuskog boksera, koji je bio popularan i voljen koliko i Pjaf. Pošto je on bio oženjen i imao troje dece, pokušavali su da sakriju svoju vezu, ali su je ipak razotkrili francuski tabloidi. Međutim, njegov avion srušio se kod Azorskih ostrva.
Zavisnost od morfijuma
Pjaf je često mučio artritis, zbog čega je uzimala mnogo lekova. Međutim, nakon saobraćajne nesreće 1951. kada je polomila ruku i dva rebra, propisan joj je morfijum. Vrlo brzo je postala zavisna. Pored morfijuma, počela je i da češće pije alkohol, naročito nakon smrti Serdana, čiju smrt nikad nije prebolela.
Uprkos zavisnosti i bolesti, Pjaf je nastavila da nastupa i u četrdesetim godinama života. Njen ljubavnik i kolega Žorž Mustaki rekao je jednom: „Mogla je da diše na sceni, tu je bila kod kuće. Stvorila je svoj svet. Ako je van scene bila bolesna, na njoj se osećala bolje“.
Tokom perioda oporavka njeni prijatelji tekstopisac Mišel Vuker i kompozitor Šarl Dimon odsvirali su joj prvi put „Non, je ne regrette rien“, koja je postala jedna od njenih najpoznatijih pesama. Iako nije bila poslednja koju je snimila, sumirala je njen život, koji se bližio kraju. Nedugo pre smrti, udala se za 20 godina mlađeg pevača Teofanisa Lambukasa.
Pjaf je umrla od otkazivanja jetre 10. oktobra 1953. godine. Imala je samo 47 godina. Katolička crkva nije želela da održi opelo, jer se razvela i preudala, ali je uprkos tome imala veličanstvenu sahranu, a preko 100.000 ljudi satima je stajalo u redu kako bi prošlo pored njenog kovčega. Oko 40.000 ljudi pratilo je njenu sahranu na čuvenom groblju Per Lašez.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Printscreen: Youtube/AlineCunio
