Nikolić za BIZLife: Budžet za 2017 – razvojni i oprezan
Predlog budžeta za 2017. godinu, za koji u Vladi Srbije tvrde da je najbolji do sada, i direktor u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić, u intervjuu za BIZLife, ocenjuje kao razvojni s obzirom na činjenicu da je predviđeni iznos kapitalnih izdataka gotovo dvostruko veći nego što je bio u ovoj godini. S druge strane, budžet sadrži i veće rashode za zaposlene u javnom sektoru, kao i alimentaciju Fonda PIO, što će, kaže, preko veće tražnje domaćinstava imati pozitivne efekte na veću stopu rasta.
Koje su najveće opasnosti da se planirano ne realizuje?
– Rizici uvek postoje. Dobro je da je budžetski plan skrojen oprezno i konzervativno, tako da je u nekoj meri i otporan na blaže poremećaje. Najozbiljniji rizik vidim u slabom ekonomskom oporavku zemalja evrozone, kao našeg najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera, koje su sada i pod geopolitičkim pritiskom. S druge strane, teško je verovati da, primera radi, evro prema dolaru može dalje slabiti. To, i ako se dogodi, može da bude samo kratkoročna pojava. Loše poslovno-finansijske performanse pojedinih javnih preduzeća biće problem i dogodine, ali tu ne vidim ozbiljniju pretnju u smislu daljeg pogoršanja njihovog položaja. Naprotiv, postoji realna osnova za verovanje da će RTB Bor dogodine naći strateškog partnera, što bi potpuno promenilo krvnu sliku tog segmenta srpske ekonomije.
Gubitaši su i dalje na državnim jaslama. Da li mogu da „potope“ državnu kasu? Ko najpre?
– Može da se postavi hipotetičko pitanje ekonomske isplativosti održavanja tih preduzeća u životu i kontinuiranog generisanja dugova i gubitaka u poređenju sa alternativom njihove likvidacije, pri čemu bi se radnicima isplaćivala socijalna pomoć u iznosu zarada koje sada primaju u tim preduzećima. Međutim, pitanje opstanka tih preduzeća je mnogo kompleksnije. Fiskalnom strategijom Vlade Srbije za 2017. godinu predviđen je nastavak podrške „Srbijagasu“, kao i budžetske pozajmice RTB Boru u iznosu od dve milijarde dinara. U Fiskalnoj strategiji Vlade za 2016. nisu navedeni podaci koji bi bili uporedivi s podacima za sledeću godinu o podršci javnim preduzećima. Da li će predviđenih oko tri odsto BDP-a prosečno godišnje, sve do kraja 2019. godine za subvencije, budžetske pozajmice i garancije, biti dovoljno da se saniraju javna preduzeća – zavisiće pre svega od ukupnog rasta privrede i uspeha procesa njihovog restruktriranja. Osim „Srbijagasa“, nijedan „gubitaš“ za sada ne pokazuje sposobnost niti mogućnost dugoročnog, održivog poslovanja i poboljšanja finansijskog položaja.
Koliko je realno da se smanji siva ekonomija, ako se ne uđe u reformu poreske uprave?
– Paradoks je da mi u stvari i ne znamo kolika nam je siva ekonomija… Sigurno je da tu postoji još neiskorišćenog potencijala za punjenje budžeta, na šta nas, svakako, upućuje saznanje da se oko dve trećine prirasta poreskih prihoda u ovoj godini duguje upravo boljoj naplati i efikasnijem radu poreske uprave, to jest smanjenju sive ekonomije.
Privreda je ostala bez najavljenog smanjenja nameta na zarade, plaše se da će im lokalne samouprave povećati parafiskalne namete. Da li je i koliko privreda žrtva državnog plana?
– Doprinosi na teret poslodavaca u Srbiji nisu ništa veći u odnosu na prosek Evropske unije, čak, možemo reći i da smo po tome vrlo konkurentni. Problem su brojni parafiskalni nameti koje treba redukovati, ali opet i problem sive ekonomije. Ako je konkurent pošteđen plaćanja poreza i ne prijavljuje zaposlene, onda vam je svaki namet visok.
Ostaje zabrana zapošljavanja, ali se opet ne zna za koliko treba smanjiti broj zaposlenih u državnoj administraciji…
– To pitanje više nije aktuelno. Broj zaposlenih u administraciji je tokom prethodne dve godine pretrpeo obziljno prilagođavanje. Nažalost, ono se pre svega zasnivalo na odlasku u penziju ili dobrovoljnom napuštanju državne službe zbog atraktivnijih uslova koje nudi privatni sektor, te je često to išlo nauštrb kvaliteta zaposlenih.
Plan je da se dogodine javni dug smanji 0,7 odsto. Iako malo, da li je realno?
– Tu jedini rizik vidim upravo u već navedenom, neizvesnom međuvalutnom odnosu evra i dolara, na koji ne možemo da utičemo. Svako jačanje dolara za posledicu ima porast javnog duga, premda je trećina državnih obaveza u toj valuti. Projektovani rast BDP-a od tri i više odsto, uz stabilan dinar i minimalni budžetski deficit, okvir je koji garantuje da ćemo u narednim godinama preokrenuti putanju javnog duga na niže.
Da li Predlog budžeta može da se tumači i kao spisak lepih želja, s obzirom na to da se ne zna ko će ga sprovoditi, a imajući u vidu da su na proleće mogući i parlamentareni izbori?
– Ne razumem baš najbolje vaše pitanje. Srbija je apsolutno politički stabilna. Čak i da ponovimo izbore oni više ne mogu da budu pretnja ili mogući izvor destabilizacije, kakav su do skoro bili. Najbolji dokaz je upravo 2016. Imali smo parlamentarne izbore, a javne finansije su vođene oprezno i restrikivno, bez ikakve namere da se na taj način nekome podiže rejting.
Izvor: BIZLife
Foto: Medija centar Beograd
Piše: Nataša Mijušković
