Nikola Vukašinović, Export Manager, Beorol

Nakon završenih studija na Univerzitetu King’s College London, na smeru za korporativni menadžment, Nikola Vukašinović odlučuje da se vrati u Srbiju, gde započinje rad u kompaniji Beorol.

Stečeno akademsko obrazovanje u Londonu dalo mu je odličnu bazu znanja u različitim oblastima – finansije, marketing, sociologija i liderstvo, koje je želeo da primeni na domaćem tržištu. Kako bi svoje znanje utemeljio u Beorolu, počeo je obučavajući se šest meseci, posmatrao i učio šta sve to ljudi u praksi rade i kako to rade. Ubrzo potom, dobio je veliki izazov – sa svega 23 godine počinje da rukovodi izvoznim odeljenjem, koje je zaduženo za prodaju ka inostranstvu i upravljanje zadovoljstvom inostranih kupaca.

Za dve godine rada, Nikola je sa svojim timom uspeo da unapredi rad izvoznog odeljenja, postavi jasna uputstva i procedure rada, napravi potpuni zaokret u strategijama pristupa prodaji, proširi i razvije tim, što je rezultiralo većim zadovoljstvom kupaca, ali i većim poslovnim rezultatima, i to za 40 odsto.

Nikola smatra da je unapređivanje i napredovanje proces bez kraja. U kompaniji ističu da su izuzetno ponosni na njega, kao svog najmlađeg lidera.

• Predstavite se. Koliko imate godina i koliko ste već na svojoj trenutnoj poziciji, u svom biznisu?

Moje ime je Nikola Vukašinović, imam 25 godina. Završio sam Trinaestu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirao na Univerzitetu King’s College London, na smeru Business Management. Na sadašnjoj poziciji (Export Manager) u kompaniji Beorol nalazim se skoro dve i po godine.

Nikola Vukašinović, Export Manager, Beorol

• Šta mislite da je izdvojilo vas u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

Ključ je poznavati samog sebe. Svako od nas ima duboko u sebi određene motive koji utiču na naše odluke – dakle, na ono što želimo, čemu težimo i, ultimativno, na to kakav život živimo. Ukoliko pojedinac uspe u određenoj meri da razume svoje motive i ako je načisto sa njima, on onda zna kuda ide i siguran je u to. Kod mene je ovaj proces nekako išao prirodno, što mi je omogućilo da sa sigurnošću idem ovim putem: znao sam kako želim da se školujem, završio sam to uspešno i u roku, a potom odmah ušao u svet biznisa, znajući u šta se upuštam i šta želim. Prosto rečeno, poznavao sam do sada sebe dovoljno da bez oklevanja znam šta želim, a ujedno sam imao tu sreću da određene stvari koje su važne u ovom poslu naučim u dobrim školama i od jako kvalitetnih ljudi u biznisu, što sam umeo da primenim.

• Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

Ja sam zagovornik teorije da sreću predstavljaju šanse koje u određenim trenucima prolaze pored nas, a na nama je da budemo dovoljno pripremljeni da ih iskoristimo.

• Svedoci smo da naše tržište veoma sporo vrši tranziciju, još uvek su izrazito vidljivi obrisi socijalizma i karte su podeljene zrelijim igračima. Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

Ovo je, možda, u biti sociološko pitanje, a pošto sam laik u domenu sociologije, ne bih pokušavao da objasnim ovaj fenomen. Međutim, moj savet jeste da treba upreti žestoko. U današnje vreme postoji mnogo zanimanja gde relativno brzo može da se postane relevantan, uspešan, a u nekom smislu čak i ekspert. Međutim, u biznisu, kada si mlad, pored obrazovanja, prvo moraš da sediš, slušaš, učiš i daješ sebe nesebično toj materiji. Onda, ako ovladaš veštinom i razumevanjem, treba da guraš isto tako nesebično, „domaćinski”. To je ono što stariji, iskusniji, vide i tako će prepoznati da si neko kome mogu nešto da prepuste i da veruju. Tako se stvaraju prilike.

Nikola Vukašinović, Beorol

• Korporacija ili privatno preduzetništvo?

Preko privatnog preduzetništva do korporacije. Ali ne u smislu da treba raditi u privatnom preduzetništvu, pa dogurati do korporacije, već treba raditi tako da privatno preduzetništvo postane korporacija. Prelazak u stadijum korporacije je evolucija jednog biznisa, takoreći krunisanje rasta sistema i poslovnog uspeha kompanije koja je krenula kao privatni biznis. Svako ko je pionir na tom putu, ko doprinese tom razvoju – graditelj je koji je doprineo nečemu stvarno veličanstvenom.

• Šta vas je konkretno opredelilo da se razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

Stojim iza toga da je vreme da se i naše podneblje ponovo razvije. Mi smo veoma sposobni da budemo uspešni, što smo u različitim periodima istorije i pokazali. Međutim, okolnosti su bile takve da nikada nismo imali mogućnost kontinuiteta, već se svaki period završavao žestokim urušavanjem. Period poslednjih dvadesetak godina bio je težak za našu ekonomiju, ali neosporno je da se do danas izgradilo mnoštvo uspešnih zdravih firmi koje imaju potencijal za još veći prosperitet, pa tako i cela ekonomija. Smatram da, ukoliko nas ne omete nešto novo, možemo konačno uhvatiti generacijski kontinuitet i razviti se značajno. Želim da doprinesem tome.

• Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za 10 godina?

Vidim sebe da sam prošao još mnoge škole koje se moraju proći na ovom putu, ali da sam istrajao i dao značajan doprinos, te da sam ekspertizom i iskustvom u poziciji da unapređujem ne samo svoju kompaniju već i različite institucije i druge organizacije koje su važne za našu ekonomiju i našu zemlju.