Manje šećera, jer sve se manje isplati

I pre početka setve zna se da će šećerna repa biti sejana na najviše 50.000 hektara, što je za gotovo 16.000 hektara manje nego prošle godine, a razlog je pad otkupne cene.

Do ovakve situacije, kažu stručnjaci, dovela je znatno manja cena šećera na svetskom tržištu, koja je od 2006. godine pala za više od 300 evra po toni. To je uslovilo i smanjenje otkupne cene repe za domaće poljoprivrednike sa prošlogodišnjih 35 na 32 evra po toni.

I pored toga, kako ističe Olga Čurović, direktor Poslovnog udruženja za industrijsko bilje Srbije, naša zemlja će imati dovoljno šećera.

Bilo bi bolje da imamo uobičajenih 60.000 hektara zasejanih repom, ali i sa 50.000 hektara, koje će, sigurna sam, zasejati oni ratari koji dobro poznaju proizvodnju i „idu“ na maksimalan prinos, imaćemo dovoljno sirovine za rad svih pet šećerana, jasna je Čurovićeva.

Razlog pada otkupne cene treba tražiti u padu cene šećera, koja je od 2006. godine, kada je bila veća od 630 evra za tonu, snižena na ispod 300 evra. Naše šećerane bez državne subvencije ne mogu da isplate više cene.

U Srbiji se godišnje troši oko 250.000 tona šećera. Šećerane u našoj zemi su prošle godine proizvele oko 400.000 tona, tako da će, slažu se stručnjaci, čak i uz manje zasejane površine, šećera biti dovoljno i za naše potrebe i za izvoz.

Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa Matijević, ali i najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji, koji je lane ovu industrijsku biljku gajio na 3.300 hektara, planira da smanji površine na kojima gaji ovu kulturu.

Šećera je ostalo dosta, a i cena mu je takva da je pitanje da li će se proizvodnja repe isplatiti. Mi je, zbog plodoreda, moramo gajiti, i pored toga što je ulaganje u gajenje repe veliko – obrada košta od 1.500 do 2.000 evra po hektaru, kaže Matijević.

Smanjenje cene, ali i niz drugih uslova, doveli su do toga da od proizvodnje šećerne repe odustane i Draško Danilović, ratar iz Kuzmina, nekadašnji rekorder u proizvodnji ove industrijske biljke.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay