Ljudskost za budućnost: Dođe vreme da se otisneš na tržište rada. I šta sad?

Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion.

Davne, 2010. godine, mi smo bili studenti režije, dizajna, programiranja, odlučni da stvaramo i radimo, ali da i nekako doprinesemo regionu. Je li uopšte u našim rukama bila moć da najpre sebe zaposlimo, pa da radimo ono što volimo, a zatim da i nekim drugim ljudima pomognemo da ostvare svoj pun potencijal? I to sve u ovom našem delu sveta. Mislili smo da jeste. Čak i iz današnje perspektive ta misao deluje ludački ambiciozno. Prosto, radije smo pravili filmove, pokretali kampanje i dizajnirali postere koji na afirmativan način govore o ljudskim pravima ili vladavini zakona nego što nas je uzbuđivalo da promovišemo keš kredite ili čips. Daleko nas je to dovelo.

Ali kako je u 2023? Je li velika želja dovoljna? Svi znamo mnoštvo ljudi koji se stvarno trude i naporno rade, ali nisu svačiji rezultati nužno impresivni. Koja je formula za uspeh sad, kad se – čini se, brže nego ikad – primičemo sredini 21. veka? Veštačka inteligencija (AI), posebno jezički modeli koji su mnogima pomrsili konce, u samom je središtu pažnje u raspravama o budućnosti poslovanja, rada i obrazovanja. Februarski fijasko kompanije Gugl s tragično „bagovitom” demonstracijom AI rešenja imao je značajno negativan uticaj: svako ko je to video postavio je sebi pitanje koliko je taj internetski gigant uopšte konkurentan na novom tržištu. Zapitali su se to i investitori, što je prouzrokovalo sunovrat od 100 milijardi dolara u tržišnoj kapitalizaciji kompanije.

Darko Soković

Koristili smo veštačku inteligenciju i ranije, uglavnom kao mehaničku alatku za manipulisanje brojkama ili analizu velikih skupova podataka, pa to nikog nije ni brinulo. E, ali kad nam se AI ugurao u polje gde se svi krećemo svakodnevno – pisanje, čitanje, dizajn – nivo zabrinutosti skočio je na visoku borbenu gotovost. Kome, dovraga, mi još trebamo? Rasprava o tome da li je ovaj alat „pametniji” ili „bolji” od nas postala je uzaludna: AI je tu i koristi se u ogromnim razmerama. Međutim, kako se prilagođavamo eksponencijalnom rastu uloge veštačke inteligencije, trebalo bi da vidimo koje strategije da primenimo da bismo mi, ljudska bića, zadržali svoju jedinstvenu profesionalnu vrednost, posebno ako smo na početku karijere. Tomas Čamoro-Premuzic, svetsko ime u oblasti veštačke inteligencije, i Dori Klark, ekspertkinja za lično brendiranje i razvoj karijere, za letnji „Harvard biznis rivju” preporučuju pet lukavih strategija.

Nepredvidljivost

AI je, u suštini, mehanizam za predviđanje, ali nećemo valjda svi da krenemo da štancujemo iste predloge projekata, imejlove, stručne tekstove. Od ključne je važnosti da iskoristimo automatizaciju gde god možemo, ali da istovremeno težimo da zadržimo svoju jedinstvenost tamo gde je to bitno. Autentična ličnost, spontanost i nepredvidljivost koja može biti proizvod samo naših sinapsi uvek će nas izdvojiti iz mase.

Oflajn

AI je ograničena na digitalnu sferu (dok nam sasvim ne osvoji frižidere i automobile). Naše analogne, lične interakcije nezamenljive su i predstavljaju jedinstvenu konkurentsku prednost.

Lični brend

Uz AI alate, koji potencijalno ugrožavaju čitav spektar profesija, jak lični brend može pomoći da se izdvoje lideri i liderke u sektoru. Baš kao što ljubitelji umetnosti plaćaju više za „pravog Rembranta”, kompanije će, nesumnjivo, nastaviti da ulažu u vrhunske profesionalce ne bi li obezbedile kvalitet i vrednost poslovanja.

Ekspertiza (i ne plašite se!)

Veštačka inteligencija, uprkos moćnim neuralnim mrežama koje iza nje stoje, redovno pruža netačne (nekad i sulude) informacije. Nametnite se kao stručnjak u svojoj oblasti, pa će vas neko uvek pitati da unakrsno verifikujete rezultat rada AI modela. Ne plašite se da ukažete na glupost nekog „pametnog” jezičkog modela – ekspertiza je na vašoj strani.

Ljudskost

AI modeli oponašaju empatiju i kreativnost, ali ni izbliza nemaju sposobnost da istinski dožive ili prikažu ljudske emocije. Mislite da će AI znati da iz boje, tona i dinamike glasa vašeg sagovornika proceni šta sagovornik misli o nama? Ma, dajte! Sagledajmo sebe iskreno, pogledajmo širu sliku i dajte da stvorimo nešto što mašine, prosto, neće moći – tako nikad nećemo biti suvišni.

Mislili smo te, 2010, da bi trebalo da naši klijenti budu oni koji, kao i mi, žele bolje, pravednije društvo. I bilo ih je: i pored toga što su pravile grickalice i davale kredite, najhrabrije kompanije delile su ovu misiju, pa je naš portfolio uskoro uključivao neka od najvećih imena regionalnog biznisa. Kad smo sopstvenom pameću ovom miksu dodali i vlade, međunarodne institucije i robusni interni sistem pripreme (i osvajanja!) tendera i pičeva, nije ni čudo da su se ubrzo mnogi pitali: „Ko su, bre, ovi klinci i ko ih gura?”, ne znajući da iza nas stojimo samo mi sami i neutaživa volja i želja za uspehom.

Klinci više nismo. No, da smo mi, kad smo, pre deceniju i nešto, firmu osnivali, imali snagu veštačke inteligencije iza sebe, ko zna dokle bismo dogurali! I mada svakodnevno koristimo „sve” AI alate koji su komercijalno dostupni, naša sopstvena ekspertiza, nepredvidljivost, ulaganje u oflajn veštine, neumorna gradnja kompanijskog brenda i ličnih brendova i, pre svega, ljudskost – ipak su nas doveli do neslućenih visina.

I tek će.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Katarina Šašović, Propulsion