Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Posao, Flex Forward

    Kako je poslovala privreda u 2022.: Kome je rasla plata i ima li uopšte „prostora“ za to?

    Najveći izazov za privredu ove godine je bilo očuvanje radnih mesta, a imajući u vidu situaciju na globalnom planu, kao i konstantni rast cena, oči radnika razume se, bile su uprte ka tome da li se mogu nadati povećanju plata.

    Sa kakvim rezultatima privreda, odnosno kompanije/preduzeća završavaju ovu godinu i sa kakvim perspektivama ulaze u narednu, da li su realizovani svi zacrtani planovi i koliko su ekonomske prilike izazvane krizom u Ukrajini otežale poslovanje i u kojim sektorima, da li ima prostora za povećanje plata- o svemu tome razgovarali smo sa predstavnicima Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca, kao i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

    Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u PKS kaže za BIZLife  da je sada u kriznim situacijama ključni zadatak privrede i države očuvanje zaposlenosti.

    Bojan Stanić

    Bojan Stanić

    „Dobri rezultati su ostvareni u tekućoj godini, stopa nezaposlenosti je 8,9%, ali se na kompanije očekuje dodatan pritisak u narednoj godini. Da bi se očuvala radna mesta, kompanije treba da izbegnu problem likvidnosti, odnosno da budu u mogućnosit da u kratkom roku isfinansiraju svoje obaveze. Sa druge strane inflacija će ostati problem i u narednoj godini,  a zarade svakako neće moći da prate taj nivo i nastaviće se postepeni pad kupovne moći“, dodaje Stanić.

    Ima li prostora za povećanje plata?

    Prostora za porast zarada biće pre svega u delatnostima koje ostvaruju dobre poslovne rezultate, kaže.

    Porast zarada u javnom sektoru svakako utiče na porast budžetskih rashoda i veće potrebe za zaduživanje države, sada po većim torškovima zbog porasta kamatnih stopa.

    Novac, Evro (Unsplash) eurostat

    U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je privreda pretprela snažan udar zbog pandemije kovida, i to velika većina preduzeća, a na takvu situaciju nadovezala se i kasnija kriza energenata i otežanog snabdevanja.

    “U ovoj krizi nema nekih dobitnika, ali ima sektora koji su imali teže uslove za poslovanje od ostalih. Otežano ide oporavak ugostiteljskog sektora, koji je najviše trpeo od zatvaranja, a sada je u situaciji da vrlo teško dolazi do odgovarajuće radne snage. Složeno je stanje i u oblasti saobraćaja, koji je takođe mnogo izgubio tokom kovida, a sada trpi skok cena energenata i drugih troškova poslovanja. Isto se odnosi i na sektor gradjevine”, dodaju u Uniji.

    Načelno, treba razumeti da je sadašnja situacija veoma složena za celokupnu privredu i da su razlike u uslovima za rad samo u nijansama, ističu.

    istraživanje

    Posao (Unplsah)

    Poslodavci za skok plata, ali rezultati „ne daju“

    Neiscrpna tema su plate i povišice imajući u vidu inflaciju.

    U Uniji navode da je više od dve trećine poslodavaca smatralo je da su se stekli uslovi za povećanje minimalne zarade.

    Međutim, čak 87% njih istaklo je smanjenje dažbina na plate kao uslov za to povećanje. Ovakav rezultat ankete potvrđuje  da poslodavci realno posmatraju situaciju i svesni su visine plata odnosno visine inflacije.

    Ali oni istovremeno ukazuju i na to da rezultati poslovanja ne daju prostora za značajan skok zarada.

    U tom smislu, poslodavci koji imaju prostora za povećanje fonda plata, to će pretežno i učiniti.

    Prema informacijama Unije poslodavaca, značajan broj preduzeća u svojim kalkulacijama zarada već je delom ili u celini kompenzovao inflaciju koja je registrovana u poslednjih godinu dana.

    “Ipak, moramo razumeti da su plate tržišna kategorija. Nikome nisu više potrebni zadovoljni radnici nego što su potrebni poslodavcu, međutim, u kalkulisanju zarada on mora voditi računa i o poslovanju kompanije i o realnoj situaciji na tržištu rada”, navode.

    Poslodavci, lider (Pixabay)

    Posao (Pixabay)

    Šta su izazovi u 2023.?

    Narednu 2023. godinu obeležiće nekoliko izazova u poslovanju.

    Jedan od najvećih je svakako inflacija, koja otežava planiranje, poskupljuje sve troškove i izvesno je da u narednu godinu ulazimo sa velikim inflatornim očekivanjima. Drugi izazov je rast kamata, što znači teže i skuplje finansiranje tekućih i investicionih ulaganja.

    Neminovno je kalkulisati i već sada visoku cenu energenata, a ona će verovatno dodatno rasti u 2023.

    Svemu treba dodati i nedostatak adekvatne radne snage, koja je ne samo skuplja nego u prethodnom periodu, već je u određenim privrednim granama i pojedinim regionima, bukvalno nema.

    „Sve to ukazuje da 2023. godina neće biti laka. Poslodavcima ne preostaje ništa drugo nego da se hrabro sudare sa ovakvim perpsektivama, ali i da ukažu da je za uspeh u ovakvoj borbi nužna saradnja i razumevanje svih faktora. Potrebno je da država pruži svoju podršku, ali i da sindikati, kao treća strana u socijalnom dijalogu, pokažu svoju dobru volju. Sa strane Poslodavaca ona sigurno neće izostati“, ističu u Uniji poslodavaca.

    zdravi

    Kancelarija (Unsplash)

    Kako se ova godina na izmaku, po mnogo čemu složena odrazila na radnike, koji sektori su bili posebno pogodjenji posledicama usled ukrajinske krize?

    Predsednica Asocijacije slobodnih I nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je ovo godina za koju možemo reći :“ ne povratila se“ i da i dalje plate ne prate potrošačku korpu.

    “Prosečna porodica u kojoj dvoje rade jedva može da obezbedi statističku potrošačku korpu. Više od 400.000 radnika koji primaju minimalnu zaradu ili ostvaruju povremena primanja mogu da kupe samo oko polovine potrošačke korpe. Velika inflacija obezvređuje statistički rast zarada. Posebno su pogođeni penzioneri i mladi na školovanju”, navodi.

    Ranka Savić

    Ranka Savić

    „Do povišice teško i kad nije kriza, a sada je to i opravdanje“

    O tome da li je tema koju poslodavci sada izbegavaju povišica, Savić kaže da poslodavci teško daju povišice plata i kada nije kriza.

    U ovakvim vremenima to je odlično opravdanje zašto nema povišice, ukazuje.

    „U 2022. godini Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata je zaključila veliki broj kolektivnih ugovora gde smo se izborili za bolji ekonomski status zaposlenih. Došlo je do povećanja plata, ali taj rast nije pratio inflatorne troškove. Jedan od svetlijih primera je Gorenje Valjevo gde je došlo do povećanja plata i isplate Božićnice za zaposlene“, navodi.

    Ističe i da neke multinacionalne kompanije koje ostvaruju dobre profite daju loš primer jer samo minimalno ili uopšte ne povećavaju plate.

    Predviđanja za narednu godinu nisu dobra, bez obzira što će od 1. januara biti povećana minimalna zarada, plate u javnom sektoru i penzij, kaže Savić i dodaje da su sva ta povećanja nedovoljna da ublaže negativne efekte inflacije.

    Za sada stabilno poslovanje, a ako kriza u Evropi potraje privreda Srbije biće u problemu

     

     

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: Pixabay, Unsplash, privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE