Za sada stabilno poslovanje, a ako kriza u Evropi potraje privreda Srbije biće u problemu

20/12/2022 | 13:35

Za sada stabilno poslovanje, a ako kriza u Evropi potraje privreda Srbije biće u problemu

Kraj godine prilika je da se razmotri kako je privreda poslovala i napravi analiza poslovanja u ovako složenim okolnostima na međunarodnom planu. A koliko je geopolitička situacija izazvana pre svega ukrajinskom krizom uticala na domaće privrednike?

Anketa Privredne komore Srbije pokazala je da je srpska privreda u trećem kvartalu tekuće godine, nastavila sa dobrim poslovnim performansama i da još uvek nemamo kriznu situaciju, te da s toga postoji očigledna stabilnost privrednog sistema.

Ipak budući da se u narednim mesecima očekuje recesija u EU, pa će od njene dubine i trajanja zavisiti u značajnoj meri i poslovanje privrednih subjekata u Srbiji. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u PKS kaže za BIZLife da su ključni makroekonomski pokazatelji sda privreda Srbije u ovoj godini beleži pozitivan rezultat, koji je delimično posledica inercije iz prethodne godine, kada je ostvarena rekordna stopa rasta u poslednjih 15 godina.

Međutim, svedoci smo usporavanja privrede u drugom polugodištu, što je posledica postepenog prelivanja krize iz EU, kao glavnog spoljnotrgovinskog partnera, dodaje on.

Kako je privreda poslovala ove godine?

Prema anketi PKS na uzorku od 1.800 kompanija, koje zapošljavaju 287.000 radnika, srpska privreda je u trećem kvartalu tekuće godine, nastavila sa dobrim poslovnim performansama imajući u vidu da je gotovo isti broj ispitanika ostvario rast prometa (37%) u odnosu na prethodni kvartal (prosečno povećanje prometa 23%), odnosno održao isti promet (38%).

Četvrtina ispitanika (24%) je zabeležila smanjenje prometa u odnosu na drugi kvartal 2022. godine. Većina ispitanika je očekivala nastavak stabilnih performansi i u četvrtom kvartalu 2022. godine: 38% anketiranih očekuje povećan promet, 42% ispitanika očekuje isti nivo prometa, dok 21% ispitanika je očekivalo smanjenje prometa.

Anketirani privredni subjekti su u trećem kvartalu 2022. godine u proseku ostvarili iskorišćenost kapaciteta od 74%, što je identično prosečnom korišćenju kapaciteta u drugom kvartalu ove godine.

Ohrabruje podatak da 76% anketiranih firmi raspolaže sa dovoljno finansijskih sredstava za optimalno finansiranje poslovanja. U trećem kvartalu 2022. godine zaposlenost je bila stabilna imajući u vidu da 86% anketiranih nije smanjilo broj zaposlenih, kao i da 93% ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih u poslednjem kvartalu ove godine.

Kada je reč o tome da li je večina privrednika uspela da realizuje zacrtane poslovne planove i koji sektori su posebno osetljivi sada usled geopolitičke situacije Stanić kaže da su generalno posmatrano, sve privredne delatnosti pod uticajem inflacije, jer je „vrtlog“ inflacije uticao na porast kako proizvoda, tako i usluga koji se koriste u poslovnom procesu privrednih subjekata.

„I dalje je trend da su informacione tehnologije najprilagodljivije kriznim situacijama, ali treba naglasiti da je prerađivačka industirja pod većim pritiskom zbog pada međunarodne tražnje i visokih cena energenata“, navodi.

Još uvek privreda nema kriznu situaciju

Stanić ukazuje da još uvek nemamo kriznu situaciju, te da s toga postoji očigledna stabilnost privrednog sistema, ali da se u narednim mesecima očekuje recesija u EU, pa će od njene dubine i trajanja zavisiti u značajnoj meri i poslovanje privrednih subjekata u Srbiji.

„Ipak, ne treba zabraviti da ove godine Srbija ostvaruje rekordan priliv stranih direktnih investicija, posebno su se investicije ubrzale u drugom polugodištu, što ukazuje na atraktivnost Srbije za poslovanje u ovim kriznim okolnostima na evropskom nivou“.

Prema podacima zvanične statistike najveći rast industrijske proizvodnje u 2022. godini su ostvarile sledeće delatnosti: eksploatacija ruda metala, proizvodnja saobraćajnih sredstava, proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja duvanskih proizvoda.

Sa druge strane, pad industrijske proizvodnje su zabeležile proizvodnja tekstila, eksploatacija uglјa, proizvodnja osnovnih metala, prerada drveta i proizvodi od drveta.

U pogledu usluga, boilo je značajnog porasta aktivnosti u oblastima informacionih tehnologija i turizma, dok su slabije performanse zabeležene u građevinarstvu.

Šta su najveći izazovi?

Kada je reč o tome šta su najveći izazovi u poslovanju za privrednike u Srbiji, ali i regionu i šta mogu očekivati u narednoj godini imajući u vidu predviđanja međunarodnihfinansijskih institucija Stanić kaže da privredu više ne brine samo povećanje troškova proizvodnje već i pitanje realizacije proizvoda i usluga koje nude na tržištu zbog pada kupovne moći stanovništva i smanjenja međunarodne tražnje.

Inflacija je ono što se dešava već više od šest meseci, i privreda se na neki način na to privikla, pa trenutno veće rizik predstavlja potencijalna recesija koja se približava.

Šta ako kriza na globalnom nivou potraje?

„Privredna aktivnost Srbije u 2023. godini će prvenstveno biti određena razvojem ekonomske situacije u Evropi, pod uticajem geopolitičke krize prouzrokovane ratom u Ukrajini. Na privrednu aktivnost u Evropi, pored rata, i uvođenja zapadnih sankcija Rusiji, uticala je i generalna neizvesnost u pogledu održive snabdevenosti evropskog stanovništva i privrede energentima, u prvom redu prirodnog gasa i električne energije. Prema procenama većine analitičara, osnovni scenario daljeg razvoja političko-ekonomske situacije ne uključuje dramatičnu eskalaciju rata u Ukrajini, već postepeno primicanje ka svojevrsnom diplomatskom rešenju krize . Po tom scenariju, kriza koja polako prelazi iz energetske u real-ekonomsku, ne bi trebalo da bude duboka, odnosno da bi evropska privreda u narednoj godini, ipak, bila bliže stagnaciji nego dubljoj recesiji. Međutim, kriza može trajati duže vreme, što je posebno problematično za privrede kao što je Srbija, jer se u tom periodu može erodirati ekonomski potencijal zemlje“, ukazuje sagovornik

Ipak, procena je da bi u narednoj godini stopa rasta Srbije trebalo da se kreće u rasponu oko dva do tri odsto.

Ukoliko se desi recesija u EU početkom godine, a aktuelna politička kriza ne pokaže znake deeskalacije, može se reći da bi i rast od 2% za Srbiju bio vrlo dobar rezultat, zaključuje Stanić.