„Kada bi mladi svojim talentima dodali radne navike – bili bi spejs šatl“: Daniel Ackermann za BIZLife

Brojimo sitno do najvećeg regionalnog događaja za stručnjake iz medija i marketinga, Weekend media festivala, koji je ove godine bogatiji za HR.Weekend, AI.Weekend i Finance.Weekend, što otvara vrata okupljanju čitave biznis zajednice na jednom mestu. Tim povodom nam je Daniel Ackermann, lice HR.Weekend-a, govorio o tržištu rada, generaciji Z i značaju onih koji se bave ljudskim reursima. 

Daniel je CEO kompanije Degordian, digital-first agencije sa sedištem u Zagrebu i kancelarijama u Mostaru, Beogradu, Ljubljani i Njujorku. Daniel je takođe osnivač i CEO Luppe – alata za praćenje zadovoljstva i angažiranosti zaposlenika, a prošle godine je, eksperimentalno, organizovao prvi HR.Weekend i – pogodio pravo u centar.

“Vizija HR Weekenda je da bude centralno mesto za okupljenje stručnjaka iz HR-a. To nije samo još jedna dosadna konferencija koja će imati predavanja, već je zamišljeno kao festival koji nudi jako dobar sadržaj, ali i hiljade drugih aktivnosti, networkinga, događaja, a uveče i žurki. Prošle godine je bila prva godina, eksperiment i došlo je 500 ljudi. Druga godina više nije eksperiment, biće mnogo više ljudi nego prošle godine. Pokušavamo da napravimo neki miks, da dovedemo globalne top speekere, a sa druge strane da dovedemo lokalne top speekere koji su možda još bitniji, jer dele iskustva koja su primenjivija“, počinje Ackermann priču za BIZLife.

Daniel Ackermann

• Zašto je nastao HR weekend?

Ako gledamo naš region, kriza 2008. godine je bila jako ozbiljna. To nije bila recesija, to je bila depresija koja je trajala deset godina. Tada je vladala izuzetno velika nezaposlenost i u takvom sistemu je HR bio nebitan, jer su firme imale stav „ako nećeš ti, ima ko hoće“ i ljudi su tu bili nebitni. Odjednom se taj ekonomski ciklus potpuno promenio i odjednom ne da imamo ogromnu nezaposlenost, već nam fali mnogo talenata – i to ne IT-jevaca, nego i vozača kamiona, čistača, vlada generalna nestašica stručnjaka, ne samo kod nas, nego svuda na svetu. Odjednom kompanije ne mogu da privuku talente, ne mogu da ih zadrže, ne mogu da ih motivišu i odjednom je to broj jedan problem i odjednom je HR jako bitan“, pojašnjava Daniel.

Tako velika promena i brzina rasta važnosti HR-ova je bila prevelika da ovaj sektornije dorastao tome, nema dovoljno ljudi, znanja, iskustva, alata. Došlo je zlatno vreme HR-a, HR postaje jako važan, traže se najbolji alati, pristupi, prakse…I to je bila motivacija  za festival. U HR-u koji je odjednom toliko važan, nema nikakvih velikih događaja, pa smo ga stvorili.

• Otkud IT kompanija u organizaciji HR Weekenda?

Firma Degordian je nekoliko puta bila najbolji poslodavac u Hrvatskoj. Kada je došla kriza talenata, firme su počele da nam se obraćaju za pomoć. Objašnjavali smo im da mi nismo HR kompanija, ali smo ubrzo počeli da razvijamo HR vertikalu i to nam je najbrže rastući pravac koji imamo. Korak po korak smo došli u HR i to nam je danas najveći fokus.

• Šta je to što je Vašu kompaniju stavilo na vrh liste najboljih poslodavaca?

Nemam dobar odgovor zašto smo bili najbolji poslodavac. Milim da firme greše jer kažu- napravićemo lepe kancelarije, pravićemo tim bilding, ali to nije ključno ljudima. Ključno je srce kompanije, da je firma istinski orijentisana da ljudima bude što bolje, da napreduju, da se razvijaju i da ne dolaze sa grčem u stomaku na posao. Sve ostalo je posledica toga i ljudi to cene, zadovoljni su i to prepoznaju. Nismo mi idealna firma, i kod nas ima ljudi koji odu jer nisu zadovoljni.

• Koliko je u toj priči važan employer branding?

To je jako zanimljivo i stvarno je bitno. Imamo danas kompanije koje ne mogu da pronađu ljude, to nisu dva čveka, to su hiljade ljudi. Zato moraš jako dobro videti ko si ti kao firma. Ti i ja smo različiti ljudi, ali to ne znači da si ti lošija ili da sam ja lošiji. Svaka firma ima prostor da privuče ljude. Treba da vidiš ko si i šta želiš i da to transpatrentno komuniciraš ka spolja. A tu je jako bitno biti autentičan. Da privučeš ljude koji odgovaraju baš tvojoj firmi, jer ti oni drugi nisu potrebni.

• Zašto celom svetu nedostaju radnici?

Malo je naduvana priča da su nam otišli talenti, možda jeste tako kod nas, ali ne u Austriji, recimo. Mislim da tu postoje dva razloga  – jedno je to što je ekonomija pojedinih zemalja naprasno postala jaka, a drugi razolog, koji je najviše izražen, je loša demografija. Ceo zapadni svet pati od toga da imamo premalo dece, radno stanovništvo nam se smanjuje, starije raste, a raste nam ujedno i standrad i svi imamo sve veće potrebe. Demografija je problem i to možemo delom rešavati uvozom radne snage. U Hrvatsko sada ima 200.000 ljudi koji su daleki emigranti, to je 10 odsto radno sposobnog stanovništva“, kaže Ackerman za BIZLife.

[email protected]

• Da li deo odgovornosti snosi i obrazovni sistem?

„Obrazovni sistem se mora značajno promeniti, sistem je toliko trom da mora da se promeni. Sisitem je apsoluno neprilagođen, ali čak i da imamo najbolji obrazovni sistem, problemu sa talentima nam to ne bi pomoglo. Nedostatak talenata je prosto nova sadašnjost. To je sa jedne strane predivno. Setite se generacija naših roditelja, baka, deda – mnogi su imali posao, bili nesrećni na njemu, radili u nekoj fabrici, jedva čekali kraj radnog vremena. Današnje generacije su presrećne, kada završe fakultet mogu da biraju, ako su nezadovoljni mogu da menjaju.

• Jasno nam je koliki je značaj HR-ova u privatnim kompanijama, ali da li je sutuacija ista i u javnom sektoru?

„Ranije sam mislio da je državni sektor nešto sasvim drugo, ali, danas i oni imaju iste probleme – ne mogu pronaći radnike, ne mogu zadržati radnike i imaju problem sa motivacijom. Ogroman je problem. U Hrvatskoj ima 9.000 ljudi zaposlenih u pošti, ali ima mesta gde nema poštara, ima nekih loših poštara koje moraju tolerisati, jer ne mogu naći druge. To je stvarno ogroman probem, za državni sektor možda još veći, jer oni na to nisu navikli, a imaju i brojna ograničenja, jer ne mogu tek tako povećavati plate“, objašnjava naš sagovornik.

• A kako se u sve to uklapa generacija Z?

Kad smo mi bili mlađi, i o našim generacijama su pričali kao mi o generaciji Z. Koliko god smo mi mladi još uvek, mi već vidimo razliku između ovih generacija. Mislim da su dve stvari glavna razlika – prvo, alati koje oni imaju od malena su alati koje mi nikada nismo imali. Mi za AI nismo ni znali šta je, osim iz filma Terminator. Oni od malena imaju te alate koji im pomažu da budu mnogo jači i mogu mnogo veće stvari napraviti od svih prethodnih generacija.

• Koriste li oni taj potencijal?

Ima tu i druga strana. Mi kada smo doši na tržište rada, bila je kriza, bilo je mnogo ljudi bez posla, oni koji su našli posao radili za male pare, a bili su srećni što rade. Taj sistem je bio jako težak, ali nas je odgajao da radimo na sebi i da se trudimo. Današnje generacije su u suprotnom sistemu. Ti pravu recesiju nisi imao od tada, oni ne znaju šta je to i on su odgojeni u sistemu da posla ima koliko hoćeš i da možeš da biraš i da ne moraš da budeš izvrstan u nečemu, da ne moraš da budeš dobar da bi imao posao. Posledica je da mlađe generacije ne rade na sebi, ne trude se. Dolaze na posao, to smatraju zadravo za gotovo, a ako nisu zadovoljni – otići će negde drugde. Tako se stvaraju loše vrednosti i loše radne navike i mislim da će oni tu mnogo izgubiti kada dođe nova recesija, a desiće se – pre ili kasnije. Jer, oni koji su dobri oni će uvek imati posao, a oni koji nisu prvi će izleteti napolje. Kada bi mladi sa svim svojim talentima prilagodili svoje vredsnoti radu, oni bi bili spejs šatl i niko im ne bi mogao ništa.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: HR.Weekend