Istorija najlon čarapa duga 84 godine: Kada je prodaju prekinuo rat, žene su ih crtale po nogama

Stvari koje su nam danas dostupne na svakom koraku nekada davno počele su kao ekperiment, rizik, izum za koji se nije znalo da li će zaživeti ili propasti. Takva je i istorija najlon čarapa, čija je prodaja počela je na današnji dan, 15. maja 1940. godine u SAD. 

Pre nego što su nastale najlon čarape, žene su bile prinuđene da nose ili teške vunene čarape ili skupe svilene koje su se jako lako cepale. Prve najlon čarape nastale su u laboratorijama kompanije “Dipon” (DuPunt) iz Amerike, a ovaj odevni predmet je prvi put prikazan javnosti na svetskoj izložbi 1939. godine. Na istoj izložbi bili su prikazani i drugi izumi tog vremena, kao što su klima uređaj ili fotografija u boji.

Kako su nastale najlon čarape?

Kada su 15. maja 1940. izašli na tržište širom zemlje, prvog dana je prodato preko 750.000 pari. Prodavali su se za 1,25 dolara po paru, po istoj ceni kao i svila, ali njihova priroda otporna na skupljanje i moljce učinila ih je veoma popularnim. U prvoj godini prodaje kupljeno je 64 miliona pari.

Najlon čarape su nastale tako što su stručnjaci u kompaniji “Dipon” uspešno sistematizovali polimer koji je omogućio proizvodnju vlakna koji je “tanak poput paučine, a jak poput čelika”. Ovaj izum zauvek je promenio modni svet i život mnogih žena.

Unsplash

A onda je počeo rat

Pre rata nijedna lepo obučena žena nije viđena u javnosti bez svilenih čarapa koje su bile neophodan deo garderobe svake žene. Japan je bio jedini dobavljač svile za SAD, a pogoršani trgovinski odnosi 1941. prekinuli su snabdevanje.

Svila se koristila za padobrane i bila je najbolji materijal za vreće baruta za mornaričke topove. Kada je pucano iz oružja, svila bi se potpuno raspala bez ostavljanja štetnih ostataka unutar cevi pištolja. Da bi zaštitio ovaj dragoceni resurs, Kancelarija za upravljanje proizvodnjom je 2. avgusta 1941. zaplenila nacionalne zalihe sirove svile. Ovo je izazvalo takvo ludilo kada je u pitanju kupovina svilenih čarapa da je većina trgovaca postavila ograničenje kupovine od dva ili tri para. Cena najlonskih čarapa je kasnije porasla na 10 dolara po paru ili više.

Najlon je takođe bio potreban za padobrane, a korišćen za jačanje užadi i za dopunu gume. Kao rezultat toga, Odbor za ratnu proizvodnju (ranije OPM) preuzeo je DuPontove zalihe najlona 11. februara 1942. Od tada je DuPontova proizvodnja najlona počela da se koristi za ratne materijale. Korišćene čarape su takođe bile vredne. Odbor za ratnu proizvodnju je 15. novembra 1942. godine pokrenuo zvanični program prikupljanja svilenih i najlon čarapa. Kada bi se čarape pocepale, žene su podsticane da ih predaju.

Žene su sa velikom pažnjom koristile preostale čarape, često ih čuvajući za posebne prilike. Nosile su se rajon ili pamučne čarape, ali ne s ljubavlju, jer su imale tendenciju da padaju oko kolena i gležnjeva. Sve veća popularnost pantalona je pomogla, ali većina žena je pribegla golim nogama, često sa čarapama do gležnja.

Šminka za noge

Da bi simulirale izgled najlona, neke žene su koristile šminku za noge kozmetičkih kompanija kao što je Max Factor. Reklamiralo se da će ove „tečne čarape“ trajati do tri dana ako se žena ne kupa. Ako je moguće, prijatelj ili član porodice je oslikao „šav“ niz zadnji deo noge olovkom za obrve ili pomoću uređaja u obliku slova I za vođenje olovke. Šminka za noge bila je ugrožena kada je dama prekrstila noge ili kada je padala kiša, a njena poteškoća u primeni i nošenju ograničavala je njenu popularnost.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/G. M.

Foto: Freepik