Emiteri u strahu kakva će biti sudbina reklamiranja BRZE HRANE u Nemačkoj
Tomas Rabe, prvi čovek RTL, najvećeg privatnog emitera u Nemačkoj, napao je „ideološki“ plan Vlade u Berlinu za obuzdavanje reklamiranja brze hrane, upozoravajući da će to pogoršati stanje TV delatnosti i to u vreme zabrinutosti za zdravlje nemačke privrede.
Prema Rabeu, izvršnom direktoru Evropske radiodifuzne mreže RTL Grup, predlog ministra za zdravu hranu i poljoprivredu Cema Ozdemira da se zabrani reklamiranje brze hrane primer je „prekomerne regulative“ koja opterećuje najveću ekonomiju u Evropi.
Rabe smatra da bi zabrana koja bi sprečila emitere da u određenim terminima prikazuju reklame za nezdravu hranu namenjenu deci, imala „znatan“ uticaj na televizijske kuće koje već posrću.
„Notorna je činjenica da je nemačko tržište TV reklama najslabije među većim tržištima oglašavanja u Evropi, i da je to tako već neko vreme“, rekao je Rabe za Financial Times.
„To ima veze sa privatnom potrošnjom, poverenjem potrošača i drugim“.
RTL prijavljuje pad prihoda
RTL Grupa je ovog meseca prijavila pad prihoda od oglašavanja za 12,5 odsto u prvoj polovini 2023. godine, što je pogodilo ukupne prihode i profit. To je prvenstveno izazvano padom privrednog rasta u Nemačkoj.
U Nemačkoj vlada sumornost i uznemirenost zbog stanja privrede, za koju se predviđa da će ove godine biti najlošija među vodećim u svetu. Nemačka se suočava sa izazovima kao što su spor proces digitalizacije i posrćuća globalna trgovina.
Njen ministar pravde Marko Bušman upozorio je u sredu da kompanije u Nemačkoj „grcaju pod birokratijom“, ali da ministri „slušaju signale s terena“ i nastoje da smanje taj teret.
Rabe, koji je i izvršni direktor RTL-ove matične kompanije Bertelsman, tvrdi da je nemačka privreda zapravo „u mnogo boljem stanju nego što mnogi ljudi misle“, a da „postoji tendencija da se zemlja ubedi u suprotno“.
Dodao je, međutim, da bi debata o tome trebalo da bude „poziv za buđenje“ političarima koji treba više da cene važnost privatnih kompanija za opšte blagostanje.
„S preduzećima treba postupati s poštovanjem i pažnjom, i svakako ne bi trebalo da budu preterano regulisana i opterećena birokratijom“, rekao je on.
Rabe je rekao da je predložena zabrana reklamiranja koja je naišla na protivljenje i liberalnih članova vladajuće tročlane koalicije kancelara Olafa Šolca, primer prevelikog opterećenja korporacija.
Zabrana reklamiranja bi imala uticaja na kompanije
Taj plan je, kako je rekao, „preteran, nesrazmeran je, i ideološki je – a i ne postoji odgovarajuća naučna osnova za zabranu reklamiranja koja bi navodno pozitivno uticala na zdravlje ljudi, posebno mladih“.
Međutim, dodao je on, „efekat (tog plana) na industriju i efekat na kompanije koje se oslanjaju na oglašavanje je značajan“.
Nemačka ima liberalnija pravila o reklamiranju nezdrave hrane deci nego neke druge evropske zemlje kao što su Švedska i Norveška.
Miinistar Ozdemir je dobio podršku lekara, stomatologa i zdravstvenih udruženja za svoj predlog da se TV reklama za hranu namenjenu deci, sa visokim sadržajem šećera, masti ili soli, zabrani ;od 17 do 22 sata radnim danima i tokom dodatnih termina vikendom.
Pristalice tog stava kažu da je cilj da se pomogne borba protiv gojaznosti, dijabetesa i drugih bolesti.
Ali i sam nacrt zakona iiako ga je Ozdemir već „razvodnio“ zbog protivljenja, izazvao je gnev proizvođača hrane i industrije zavisnih od reklama.
Portparol ministarstva hrane i životne sredine rekao je da je pogrešno tvrditi da ne postoji naučna osnova za zabranu reklama za brzu hranu, dodavši: „U Nemačkoj se samo na reklamiranje slatkiša troši oko milijardu evra (godišnje) svakako ne zato što to ne funkcioniše“, te će zato predložena zabrana „zaštititi decu i pomoći roditeljima“.
Kompanija Bertelsman je u sredu izvestila o rekordnim prihodima od skoro 10 milijardi evra u prvih šest meseci 2023. godine.
Taj uspeh je podstaknut snažnim učinkom njene diskografske kuće BMG, jedne njene obrazovne grupacije i odeljenja za međunarodne usluge Arvato.
Međutim, profit je sa 492 miliona evra u prvoj polovini 2022. opao ;na 260 miliona evra u istom periodu ove godine, delimično zbog sporne odluke o zatvaranju radnih mesta i prodaji niza časopisa na nemačkom jeziku.
Izvor: Beta/FinancialTimes
Foto: Pixabay/Beta/AP
