Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    e-trgovina

    E-trgovina: Sajt i/ili društvena mreža – kako da vaš biznis ne nestane preko noći?

    E-trgovina je postala realnost za mnoge male privrednike na koju ih je preko noći naterala pandemija koronavirusa.

    Pandemija je mnoge male privrednike naterala na brzu, a često i prinudnu digitalnu transformaciju, što je neminovno u prvi plan izbacilo i društvene mreže kao platforme za onlajn razvoj poslovanja, odnosno prodaju.

    Ipak upitno je koliko poverenja kupac može da ima u prodavca koji postoji samo na društvenoj mreži, bez PIB-a i matičnog broja, bez imena i prezimena vlasnika, sa gmail adresom kao jedinim kontaktom, koju može da napravi bilo ko i u nju stavi naziv bilo koje firme.

    Kako steći poverenje i na šta treba obratiti pažnju prilikom takve kupovine za BIZLife portal govori Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).

    Naime, nedavno istraživanje RNIDS-a pokazalo je da više od tri četvrtine internet korisnika kupuje preko zvaničnog veb-sajta (dok 42 odsto kupuje i preko društvenih mreža), pri čemu je dve trećine njih navelo da najviše veruje firmama koje su na .rs domenu.

    Veb-sajt na nacionalnom domenu kao ključ poverenja

    Budući da je sve intenzivniji prelazak trgovine iz “oflajn” u “onlajn” verziju, veoma je važno izgraditi poverenje između kupca i prodavca, a Milićević ukazuje da je kvalitetan veb-sajt na nacionalnom domenu najbolja osnova za to.

    Kako objašnjava, u onlajn svetu poverenje je čak i mnogo važnije nego u oflajn svetu, u kom kupac može robu da vidi uživo, da je dodirne ili proba. “Na internetu je to neizvodljivo. Na internetu kupac mora da veruje prodavcu”, dodaje.

    E-kupovina na društvenim mrežama, prednosti i mane

    Društvene mreže mogu lako da zavaraju, jer građenje svog poslovnog sveta na lokaciji koja u svakom trenutku može da nestane (ne mora globalno, dovoljno je da nestane za tog jednog korisnika) izuzetno je veliki rizik koji trgovci ipak prihvataju, ne razmišljajući o posledicama.

    “Za e-trgovca koji je svoju poslovnu lokaciju postavio na neku društvenu mrežu, nestanak sa te mreže znači i nestanak iz poslovnog okruženja. Time nestaje i poverenje, jer male su šanse da će kupci želeti opet da kupuju od prodavca za kog nisu sigurni da li će ga sutra uopšte naći na internetu”, objašnjava sagovornik za BIZLife portal.

    Rešenje je, kako navodi, izgradnja online poslovanja na sopstvenoj internet lokaciji, na vlastitom sajtu, na kom e-trgovac sam diktira pravila i propisuje načine poslovanja, nezavisno od želja i potreba vlasnika “besplatnih” platformi i društvenih mreža.

    Ipak, ističe da su društvene mreže važan faktor u onlajn poslovanju.

    Sa skoro tri milijarde aktivnih korisnika mesečno Fejsbuk je nesporno najveća društvena mreža na kojoj se, pored fotografija kuca, maca i onih sa letovanja, dele i preporuke i mišljenja o proizvodima, uslugama i brendovima.

    Pritom je Fejsbuk samo jedna od mreža. Svakog meseca milijarde ljudi na društvenim mrežama razgleda, kupuje, promoviše, prodaje, komentariše, poredi, savetuje… Društvene mreže su jednostavne za korišćenje i preko njih trgovci lako ulaze u onlajn svet. One su prirodno okruženje za komunikaciju svih vrsta. I to je osnovna prednost društvenih mreža – na njima se lako stiže do (potencijalnih) kupaca, čime god da se e-trgovac bavi, jer su već “svi tamo”, dodaje Milićević.

    Međutim, svi podaci o e-trgovcu, kao i svim njegovim kupcima, pripadaju vlasnicima društvenih mreža. S druge strane, na svom sajtu e-trgovac poseduje sve podatke, a kako kolačići za praćenje (tracking cookies) polako odlaze u istoriju, i zabrinutost za privatnost podataka kupaca raste, informacije koje e-trgovci prikupljaju direktno od svojih kupaca (first party data) za njih predstavljaju pravi zlatni rudnik. To je osnovna razlika između društvenih mreža i vlastitih veb-sajtova.

    “Ako je trgovac za svoju poslovnu lokaciju odabrao svoj sajt, stvari su drastično drugačije, jer on je vlasnik sajta i domena na kome se taj sajt nalazi. Što znači i podataka. Dakle, prednost društvenih mreža je što su mnogi potencijalni kupci već na njima, a glavni nedostatak je što je to “iznajmljen prostor”, nečije tuđe vlasništvo”, dodaje.

    Da li sajtovi i društvene mreže mogu uslovno rečeno “sarađivati”?

    Preduslov za uspešnu saradnju sajtova i društvenih mreža su postojanje kvalitetnih sadržaja na sajtovima i postojanje adekvatne komunikacije na društvenim mrežama.

    “Korisnici interneta do sadržaja dolaze na više načina, ali dva osnovna su kada traže nešto konkretno i kada se susretnu sa nečim zanimljivim i, potencijalno, korisnim. U prvom slučaju im pomažu pretraživači, a u drugom slučaju se to najčešće dešava na društvenim mrežama. One su idealne za distribuciju sadržaja koji, na taj način, stiže do velikog broja internet korisnika koji ga, da nije toga, ne bi videli, zainteresovali se za njega, otišli na sajt, pročitali ga i – podelili, ako smatraju da je koristan i zanimljiv. Ako je sadržaj kvalitetan, njihovi prijatelji i pratioci će ga podeliti dalje i spirala se nastavlja. Na ovaj način se poboljšava vidljivost sadržaja i povećava saobraćaj ka sajtu”, objašnjava.

    Čak i ako ne dovede do direktnog odlaska na sajt, dobra komunikacija na društvenim mrežama omogućava ljudima da otkriju sadržaje za koje nisu ni znali da postoje, a za koje bi oni ili njihovi prijatelji mogli biti zainteresovani, što dovodi do novih pretraga koje su u vezi sa tim sadržajima.

    Na taj način internet korisnici drugim putem, preko pretraživača, dolaze do željenog sadržaja i sajtova na kojima se ti sadržaji nalaze. Tako se stvara simbioza između veb-sajtova i društvenih mreža, objašnjava sagovornik BIZLife portala.

    “Pritom, za komunikaciju vlasnik sajta može da izabere bilo koju društvenu mrežu, ili bilo koji drugi kanal komunikacije. Mreže su prevashodno komunikacijsko okruženje, poslovni veb-sajtovi su poslovno okruženje. Što bi rekao Miloje Sekulić: Na ulici i u kafićima se družimo, pa tako i na društvenim mrežama. U kancelarijama radimo, a u radnjama kupujemo“, zaključuje Milićević.

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: RNIDS

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE