Čekajući inovativne lekove – oboleli i zdravi
Piše: Nataša Mijušković
U rubrici “Zanimljivosti” na nekim portalima, za vikend je objavljena vest da je jedan Portugalac proveo 43 godine u invalidskim kolicima – zbog pogrešne dijagnoze lekara! Kada je ustanovljeno da, ipak, nije reč o mišićnoj distrofiji već urođenoj miasteniji – zamaranju skeletnih mišića, sada 61-ogodišnji Portugalac vodi normalan život, uz fizikalnu terapiju dva puta godišnje. Iako u invalidskim kolicima od 18. godine, kaže, lekare neće tužiti, uzimajući u obzir da ima retku bolest koju je teško dijagnostikovati. Da, kojim slučajem, tuži lekare, nema sumnje, dobio bi višemilionsku odštetu (u evrima). Koliko bi dobili građani Srbije da mogu da tuže državu, jer nemaju pravo na adekvatno lečenje samo zato što ovde žive?
“Osećao sam se kao da se trkam s njima: ja u kočijama , oni u mercedesu E klase”, požalio mi se nedavno jedan naš lekar dok mi je pričao kako mu, na kongresu na kojem su bile njegove kolege iz regiona i Evrope, niko nije poverovao koja se terapija, kod jedne bolesti, i dalje primenjuje u Srbiji. U njihovim zemljama, čak i najzaostalijoj među njima, taj način lečenja napušten je još pre četvrt veka!
Zbog čega Srbija toliko zaostaje na tom polju (evropske trendove pratimo samo u broju obolelih od psihičkih poremećaja), posebno ako se u uzmu u obzir dva podatka: da je opšta smrtnost populacije gotovo 50 odsto veća u odnosu na zemlje Evropske unije i da nam dve trećine novca odlazi na sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu, odnosno onda kada je terapija manje efikasna, a skuplja? Broj inovativnih lekova na pozitivnoj listi u Hrvatskoj je veći četiri puta, Bugarskoj sedam, a u Sloveniji 12 puta! Zanimljiv je primer Bugarske u kojoj je, uprkos manjem zdravstvenom budžetu, pristup inovativnim terapijama sedam puta veći. Čak i da za zdravstvo izdvajamo manje nego sada, za najsavremenije lekove morali bismo da imamo, jer inovativna terapija ne znači automatsko povećanje troškova, već samo preraspodelu sredstava.
Prošlo je pet godina otkako se čeka na uvođenje inovativnih lekova na takozvanu pozitivnu listu. Od 200 inovativnih lekova, koji su u Evropskoj uniji registrovani od 2010. godine, o trošku osiguranja dostupan nam je samo jedan (skloni crnom humoru rekli bi da su srećnici oni koje je zapao). Ovog meseca, konačno je stigla dobra vest: prvi inovativni lekovi naći se u srpskim apotekama krajem godine! Trebalo je vremena da Republički fond za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo zdravlja i farmaceutske kompanije nađu kompromisno rešenje. Najsavremeniju terapiju koja nedostaje u gotovo svim oblastima pacijenti će, kako je najavljeno, dobijati zahvaljujući posebnim ugovorima. Međutim, koliko će taj model biti održiv? Jer, nigde u svetu, to nije jedini način.
Dok se u trouglu RFZO-Ministarstvo zdravlja-farmaceutske kuće ne nađe još neki način nabavke inovativnih terapija i ne zaokružimo zdravstveni sistem što jeste proces, ali se mora kontinuirano raditi na edukaciji i prevenciji, problem će nam se vraćati, a oboleli od najtežih i retkih bolesti koji budu primali najsavremenije lekove – osećati kao da su dobili na lutriji. To najbolje zna grupa obolelih od hepatitisa C. Najsavremeniju terapiju – košta 50 000 evra – dobijali su zahvaljujući donaciji farmaceutske kuće koja ga proizvodi. Analize pokazuju da 15 od 20 pacijenata više nema taj virus! Loša vest je da na tu terapiju čeka još oko 2 000 ljudi.
Izvor: BIZLife
