Moćna i bogata banka propala je za DVA DANA. Kako je to moguće?
Pre četrdeset godina, banka Silicijumske doline (SVB) rođena je u srcu regiona poznatog po brojnim i uspešnim tehnološkim startapovima, ali i pametnom donošenju odluka.
Ova organizacija sa sedištem u Kaliforniji postala je 16. najveća banka u Americi koja se bavi finansijskim potrebama tehnoloških kompanija širom sveta, pre nego što je niz nesrećnih investicionih odluka doveo do njenog potpunog zatvaranja. Kako su mediji to opisali, u pitanju je najveći kolaps jedne banke još od 2008. godine kada je trajala svetska ekonomska kriza.
Šta se tačno dogodilo sa SVB?
Usluge ove banke bile su veoma tražene tokom prethodnih godina, naročito u periodu pandemije, uzevši u obzir to koliko je SVB bila poželjna i popularna u tehnološkom sektoru.
Početni tržišni šok zbog epidemije početkom 2020. godine brzo je usputio mesto zlatnom periodu za startape i etablirane tehnološke kompanije, pošto su potrošači počeli mnogo da troše na gedžete i digitalne usluge.
Mnoge tehnološke kompanije su koristile SVB da drže gotovinu koju su koristile za plate i druge poslovne troškove što je dovelo do priliva depozita. Banka je uložila veliki deo depotita, kao što to banke obično rade.
Seme njihovog propadanja posejano je kada je banka uložila velika sredstva u dugoročne američke državne obveznice, uključujućo i one koje su podržane hipotekama. One su, za namerne i svrhe, bile vrlo bezbedne,
Ali obveznice imaju obrnut odnos sa kamatnim stopama, kada stope rastu, cene obveznica padaju. Dakle, kada su Federalne rezerve počele brzo da povećavaju stope kako bi se borile protiv inflacije, SVB-ov portfelj obveznica počeo je da gubi značajnu vrednost.
Kada bi SVB mogao da drži te obveznice nekoliko godina do njihovog dospeća, onda bi dobio svoj kapital nazad. Međutim, kako su se ekonomski uslovi pogoršali tokom prošle godine, a posebno su bile pogođene tehnološke kompanije, mnogi klijenti banke počeli su da crpe svoje depozite.
SVB nije imao dovoljno novca pri ruci, pa je počeo da prodaje neke od svojih obveznica uz velike gubitke, i na takj način plašio investitore i kupce.
Od trenutka kada je otkriveno da je banka prodala imovinu, prošlo je samo 48 sati do njenog kolapsa.
Treba li da strahujemo za banke u Srbiji? NBS o krahu banke Silicijumske doline
Šta je pokrenulo propast?
S obzirom na to da banke drže samo deo svoje imovine kao gotovinu, podložne su naletu potražnje klijenata.
Dok problemi SVB-a proizilaze iz njihovih ranijih odluka o investiranju, stampedo je pokrenut 8. marta, kada je najavljeno prikupljanje kapitala od 1,75 milijardi dolara. Investitorima je rečeno da treba da zapuše rupu uzrokovanu prodajom njenog portfelja obveznica sa gubitnom.
„Odjednom su svi postali uznemireni što banci nedostaje kapitala“, kaže Fariborz Moširijan, profesor na UNSV i direktor Instituta za globalne finansije.
Kupci su tada postali svesni velikih finansijskih problema u SVB-u i počeli su masovno da podižu novac.
Za razliku od maloprodajnih banaka koje se bave sitnijim poslovima i zajmovima, klijenti SVB-a su obično imali mnogo veće račune. To je značilo da je bankarstvo bilo brzo.
Dva dana nakon što je objavljeno da će prikupiti kapital, kompanija vredna 200 milijardi dolara propala je. Bio je to kolaps najveće banke u SAD nakon globalne finansijske krize.
Da li je propast ove banke početak bankarske krize?
Neposredna zabrinutost zbog široko rasprostranjene zaraze bila je obuzdana brzom reakcijom vlade SAD koja je garantovala sve depozite klijenata banke.
Finansijske fjučerse, koje omogućavaju investitorima da spekulišu o budućim kretanjima cena, ojačale su za američki tehnološki sektor kao odgovor na garancije.
Postojala je zabrinutost da ako ta garancija ne bude sprovedena, vlasnici SVB računa ne bi mogli da plate zaposlene, što je izazvalo talase kroz privredu.
„Što se tiče stabilnosti, izbegnuti su negativni efekti“, rekao je Moširijan za Gardijan.
Vlade i regulatori širom sveta, uključujući Veliku Britaniju i Australiju, istražuju izloženost SVB-u u svojim korporativnim i bankarskim sektorima. Dugoročno pitanje je da li je ranjivost SVB na rastuće kamatne stope uporediva sa rizicima drugih banaka prekomernoj izloženosti padu cena obveznica.
Svega nekoliko sati pre zatvaranja banke radnici u SVB dobili BONUSE
Iako Moširijan kaže da ne misli da će se bankarski sistem uskoro raspasti, on napominje da su ljudi takođe pre 2008. godine smatrali da je kriza drugorazrednih hipoteka obuzdana. To je dalje izazvalo globalnu finansijsku krizu.
Kako bi se suprotstavili riziku, Federalne rezerve su predstavile novi program koji omogućava bankama da pozajmljuju sredstva podržana državnim hartijama od vrednosti kako bi zadovoljile zahteve klijenata depozita.
Kako bi se suprotstavili riziku, Federalne rezerve su predstavile novi program koji omogućava bankama da pozajmljuju sredstva podržana državnim hartijama od vrednosti kako bi zadovoljile zahteve klijenata. Ovo je osmišljeno da bi sprečilo banke da prodaju državne obveznice koje su izgubile vrednost zbog rasta kamatnih stopa.Postoje, međutim, neposrednije brige za tehnološki sektor.
SVB se pobrinuo za Silikonsku dolinu, podržavajući startapove i druge tehnološke kompanije kojih bi se tradicionalne banke mogle kloniti.
Poslednjih meseci ovaj sektor smanjuje broj zaposlenih zbog pogoršanja ekonomskih uslova. U trenutku kada im je potrebna finansijska podrška, jedan od najvećih sponzora je propao.
Koliko su vlasti SAD pomogle ovoj banci?
Vlada SAD nije spasila SVB – ova banka će ostari urušena, a njena preostala imovina biće podeljena među poveriocima – osim ako je kupac ne vrati u život.
Međutim, kasno u nedelju, američke vlasti su produžile garanciju za pokrivanje svih depozita u banci, kao i za klijente druge manje banke, Signature Bank, koja je propala. To znači da su klijenti u SVB-u mogli da pristupe svom novcu u ponedeljak ujutru.
Akcionari u banci i neki neobezbeđeni poverioci nisu zaštićeni garancijama.
Da li će to uticati na kamatne stope?
Centralne banke širom sveta su podizale stope tokom prošle godine kako bi ukrotile visoku inflaciju, a SAD se u relativno kratkom roku pomerila sa skoro nula na više od 4,5 odsto.
Većina prognostičara očekuje da će stope rasti u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji, pre nego što se stabilizuju.
Apetit za nastavak povećanja kamatnih stopa biće testiran ako centralne banke postanu zabrinute da problemi SVB-a ukazuju na širu slabost korporativnih bilansa uzrokovanu povećanjem kamatnih stopa, piše Gardijan.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta AP
