“Za 20 godina nećemo biti advokati ili novinari, nego prompt inženjeri”
Esencija veštačke inteligencije, posebno u kontekstu njenog rapidnog razvoja, preispituje pojam autora u standardnom smislu. Ko je autor, ko je vlasnik određenog dela, i ko ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje proizvoda generisanih uz pomoć veštačke inteligencije, pitanja su koja zalaze u polje intelektualne svojine.
Za pronalaženje adekvatnih odgovora, razgovarali smo sa advokatom Dušanom Kovačevićem.
“Ulazimo u diskusiju koja se odnosi na izmenu celokupnosti civilizacije, jer nisu samo kreativne industrije u problemu, tu su i advokati i novinari i tako dalje. Jedna moja koleginica je napisala: “Za deset godina, nećemo mi biti pravnici ili programeri; mi ćemo biti prompt inženjeri.” I tvoj jedini zadatak će biti kako da pričaš na poseban način sa AI-em da dobiješ željeni rezultat, u okviru onoga što je tebi potrebno za tvoju profesiju. Možemo da se ljutimo ili ne, ali je činjenica da sve države sveta ne mogu to da zaustave,” kaže advokat i dodaje da je za njega puno zanimljivije pitanje u kom momentu veštačka inteligencija dostiže pravni standard gde je možemo izjednačiti s ljudskom.
“Nemam odgovor, ali mislim da to treba da bude deo diskursa, jer onog momenta kad to postane relevantno će biti kasno,” zaključio je on.
Dušan Kovačević je advokat koji je magistrirao na temu “Zaštite prava intelektualne svojine veštačkih inteligencija” na Univerzitetu u Tartu. Kako navodi u svom radu, većina internacionalnih ugovora koji se tiču autorskog i srodnih prava, doneti su pre ekspanzije veštačke inteligencije i u njima nije precizno definisano da autor mora biti čovek.
“Nikad se nije razmišljalo o tome da bilo ko drugi osim čoveka može da svrsishodno kreira autorsko delo. Celokupnost prava koje se tiče intelektualne svojine je kreirano po određenim filozofskim školama koje su smatrale da autorsko delo nastaje tako što autor importuje kreaciju u određeno delo, dajući mu smisao. Bilo je evidentno da sama tehnologija, AI sam po sebi, ne može biti tehnički autor, načelno može biti samo alat,” naglašava advokat.
Može li se onda govoriti o autoru, a time i o intelektualnoj svojini, u kontekstu veštačke inteligencije?
“Kako ja to razumem, postoji inicijalni kod, treniranje, korišćenje i ekonomsko iskorišćavanje. Kompjuterski kod kao takav je manje-više zaštićen kao literarno delo, u tom aspektu, postoji osoba koja piše kod, koja bi bila autor tog dela, zatim osoba koja trenira kod, koja bi se mogla pokriti pod prava interpretatora. Sve posle toga, korišćenje, bi bilo u vidu ekonomskog iskorišćavanja, što je prenosivo pravo, u skladu sa vremenskim i teritorijalnim ograničenjima. Ono što AI kreira će se odnositi upravo na to ko ima pravo ekonomskog iskorišćavanja. AI se može zamisliti kao neverovatno napredan randomizer, s tim što je toliko napredan da ti daje random output u okvirima očekivanog,” objasnio je sagovornik.
Ceo intervju sa advokatom Dušanom Kovačevićem pročitajte na sajtu WebMind.
Izvor: Web Mind
Foto: Web Mind
