Izvršni direktor OpenAI traži GLOBALNU SARADNJU za regulisanje AI
Sem Altman, izvršni direktor kompanije OpenAI, iskoristio je u petak posetu Južnoj Koreji da pozove na koordiniranu međunarodnu regulaciju generativne veštačke inteligencije, tehnologije na kojoj se zasniva njegov čuveni chatbot.
„Pošto ovi sistemi postaju veoma, veoma moćni, to zahteva posebnu pažnju i ima globalni uticaj. Dakle, to takođe zahteva globalnu saradnju“, rekao je Altman na događaju u Seulu, uoči sastanka sa južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom.
On je jedan od stotinu vrhunskih stručnjaka koji su nedavno upozorili na rizik od izumiranja ljudi zbod veštačke inteligencije, rekavši da bi ublažavanje te mogućnosti „trebalo da bude globalni prioritet pored drugih društvenih rizika kao što su pandemije i nuklearni rat“.
Altman je objasnio da njegova briga „nije naša nesposobnost da se prilagodimo, već brzina kojom bi se sve ovo moglo dogoditi“.
„Ako proučavate istoriju tehnoloških revolucija, čini se otprilike u dve generacije, možemo se prilagoditi skoro svakoj količini promena na tržištu rada. Ali ako se sve ovo desi za 10 godina, to je novi izazov“, rekao je on, prenosi CNN.
veštačka inteligencija, AI, čipovi (Unsplash)
Vlade su pod pritiskom da regulišu AI
U saopštenju od petka, predsednik Jun je naglasio važnost međunarodnih standarda za sprečavanje neželjenih „nuspojava“ povezanih sa platformama kao što je ChatGPT, rekavši da postoji potreba da se deluje „sa osećajem brzine“.
Prošlog meseca, najviši američki i evropski zvaničnici sastali su se u Švedskoj kako bi razgovarali o nadzoru veštačke inteligencije, gde su se obavezali da će pomoći u uspostavljanju dobrovoljnih kodeksa ponašanja, rekao je američki državni sekretar Antoni Blinken, a prenosi Rojters.
U Kini će vlasti takođe „pokrenuti regulaciju veštačke inteligencije“, kazao je Ilon Mask, koji je pomogao u osnivanju OpenAI pre nego što je izašao iz grupe.
ChatGPT, koji može da se nosi sa mnogo zadataka, uključujući odgovaranje na upite i pisanje eseja, već je naveo mnoge kompanije da preispitaju kako ljudi treba da rade.
U martu je njegov programer predstavio napredniju verziju softvera, GPT-4, pokazujući kako može da pojednostavi kodiranje, pomogne u kreiranju veb lokacija i položi ispite sa visokim ocenama.
Posao, veštačka inteligencija (Unsplash)
Uticaj na poslove
Uspon veštačke inteligencije naveo je ekonomiste da upozore na ogromnu promenu na tržištu rada.
Čak 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom širom sveta moglo bi na neki način biti automatizovano generativnom veštačkom inteligencijom, prema procenama Goldman Sachsa.
Oko 14 miliona pozicija moglo bi da nestane samo u narednih pet godina, navodi se u aprilskom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.
Smatra se da su određeni radnici posebno ugroženi, a očekuje se da će najviše biti pogođeni administrativni radnici i advokati.
„Mislim da ono što će se zaista dogoditi nije da niko od nas nema posao, već imamo različite vrste poslova koji možda ne liče mnogo na poslove današnjice“, rekao je Altman na događaju ,,SoftBank“, čiji je domaćin.
Kao i drugi stručnjaci, Altman je naglasio da će tehnologija takođe otvoriti više mogućnosti u pogledu poslova i industrija „koje ranije nisu bile moguće“.
Posao (Freepik)
Preživljavanje u doba AI
Na pitanje jednog člana publike kako studenti treba da planiraju da „prežive“ u doba veštačke inteligencije, on je rekao da to „nije pitanje opstanka“.
„Uskoro ćete, mislim, u najveće zlatno doba ljudskih mogućnosti, tehnološkog razvoja, ekonomskog rasta“,
„Sposobnost da brzo naučite nove stvari i prilagodite im se i na neki način evoluirate, to su vrste veština za koje mislim da će biti veoma nagrađene“, rekao je Altman.
Upitan koje konkretne propise treba usvojiti, Altman je dao malo detalja. Istakao je da za sada ima smisla da različite zemlje formiraju sopstvene pristupe „na različite načine“.
Kako je dodao, počeo je međunarodni dijalog o dugoročnim i globalnim efektima AI platformi jer one nastavljaju da se „sve više automatizuju“.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik, Unsplash
