Mnoge muči alergija na ambroziju: Stručnjaci otkrivaju kako da vam bude lakše na poslu

Zbog cvetanja ambrozije trenutno mnogi imaju simptome kao što su suzenje i svrab očiju, curenje nosa, kijanje i svrab u nosu. Oni prave problem i otežavaju ljudima svakodnevno funkcionisanje. Zbog toga nije nimalo lako ići svakodnevno na posao i uz to biti produktivan ukoliko su na primer oči iziritirane.

Jedna od osoba koje pate od alergija ispričala je za BIZlife portal koliko joj je teško prilikom svakodnevnih aktivnosti, ali i na radnom mestu, gde često nema koncentraciju.

,,Nikada ranije nisam imala alergiju na ambroziju. Pre tri godine počela sam da imam tegobe poput kijanja, svraba u nosu i zapušenosti, pa sam posetila lekara. Dobila sam uput za alergologa koji je ustanovio da sam alergična na ambroziju i još neke biljke koje cvetaju tokom proleća. Počela sam da uzimam terapiju, ali mi ne pomaže mnogo kada je reč o simptomima. Često na poslu više držim maramicu nego što bilo šta uradim, veoma sam usporena. Osećam se bolesno i iscrpljeno, jer često i noću ne mogu da spavam zbog zapušenosti nosa“, rekla je Jana Ivanković koja radi kao ekonomista.

Problem prave alergeni, ali i zagađenost

Lečenje alergija je veliki izazov, jer problem ne prave samo jova, breza, leska i hrast, ambrozija, već i alergeni koji su prisutni u našim domovima, poput grinja i buđi, o čemu je za BIZLife portal govorila specijalista imunologije dr Dragana Boganović iz poliklinike ,,Human“.Takođe, u velikom broju domova ljudi žive sa životinjama, pa ukoliko je neko sklon alergijama, to će se dodatno kod neke osobe pojačati tegobe.

,,Nemamo samo problema sa polenom bilja, imamo problem inače i sa drugim alergenima koji se nalaze svuda oko nas. Tako uglavnom nije reč samo o jednom alergenu, već o mešavini nekoliko različitih koji stimulišu naš imunski sistem“, objasnila je dr Dragana Bogdanović.

Polen ambrozije ovih dana beleži prekogranične vrednosti u našoj zemlji.

,,Nažalost imaju unakrsne reakcije i sa zagađenjem iz vazduha. U tom smislu je klinička slika osoba koje su alergične još više naglašena“, objasnila je Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Kako ako patite od alergije olakšati dan na poslu?

Akutna alergijska reakcija u velikoj meri može da utiče na kvalitet našeg života u toku dana budući da neki ljudi mogu da imaju gušenje.

,,Nije zgodno raditi za kompjuterom ako su vam oči toliko iziritirane da vam liju suze. To je veoma neprijatno. Ako su ljudi koji imaju gušenje na poslu u kancelariji, koja nije dobro provetrena, u kojoj ima puno papira, kartona i zavesa, oni mogu fizički doživeti gušenje. Onda moraju da imaju pumpice kod sebe“, istakla je specijalista imunologije dr Dragana Bogdanović.

Kako bi sebi olakšali funkcionisanje na radnom mestu, bitno je korišćenje klimatizovanih prostorija i uzimanje terapije. Tu su i alternativna sredstva.

,,Maske su u izvesnom smislu prva barijera, naočare za sunce da sluzokoža ne bude u direktnom kontaktu“, rekla je Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, veoma je važno krenuti sa terapijom pre početka cvetanja i pre pojave simptoma, a osnovno je da se pacijent skloni od alergena.

,,Terapija može da se daje lokalno u pumpica, inhalacija ili sistemski u vidu tabletarne terapije ili čak venskim putem. Različiti su nivoi terapija, oni zavise zapravo od same kliničke slike“, rekla je dr Dragana.

Bolovanje kao rešenje?

Dr Bogdanović, specijalista imunologije, otkrila je i da je legitimno uzeti bolovanje kada pacijent ima tešku kliničku sliku i pritom boravi u prostoru koji je prepun alergena koji mu smetaju.

,,Ne možete osobu terati da ide na posao ako je ona u akutnom alergijskom statusu, mora da se inhalira i da koristi pumpicu četiri puta u toku dana. Konačnu odluku mogu da donesu specijalisti medicine rada. Oni procenjuju kolika je težina neke bolesti. Imate ljude u fabrikama koji su izloženi stvarima koje njima pokreću alergiju. Oni moraju da promene posao. Nije humano izlagati osobu koja ima akutnu alergiju alergenu. Na taj način provocirate njenu bolest“, objasnila je Boganović i zaključila da akutna alergijska situacija ne traje dugo, odnosno mesecima, jer polen drveća precveta.

Kako ne biste dodatno provocirali bolest, preporučljivo je izbegavati boravak na otvorenom tokom prepodnevnih sati, jer su tada najveće dnevne vrednosti.

,,Upozorenje sugrađanima ako ne moraju da ne izlaze u prepodnevnim satima i da ne budu u prirodi. Po povratku da promene odeću i operu kosu. Budu na vreme na svojim antihistaminik terapijama“, istakla je ona.

Sve više ljudi ima problem sa alergijom

Primetno je da se sve veći broj ljudi ove godine javlja svojim lekarima zbog problema izazvanim polenom, a to je posledica modernog načina života, ali i pandemije.

,,Bili smo zatvoreni, brz način života u urbanoj sredini, stresna situacija, sve što se dešavalo u poslednje dve godine, uticalo je na to da varira naš odbrambeni mehanizam“, objasnila je Mitrović.

Osobe koje znaju da su alergične, koje su ciljano sa svojim alergolozima izvršile probe i ustanovili na koje su polene alergični, a i osobe koje u ovom periodu imaju karakteristične simptome curenje nosa, svraba ušiju i nosa, plitko disanje, one moraju biti na svojim terapijama. Pre svega oni koji su alergični na polen breze, zato što to zrno ima veoma veliki broj komponenti koje izazivaju alergije u našem organizmu, objasnila je Mirjana Mitrović iz agencije.

Koliko je terapija efikasna?

Nijedna studija ne može reći koliko je terapija efikasna, dok naučni radovi ne mogu procentualno da odrede ni koji će histaminik na pacijenta delovati, a koji ne. Zbog čega naš organizam emotivanu česticu iz prirode prepoznaje kao agens, nauka još uvek nije utvrdila.

,,Onog momenta kada se otkrije zašto je to tako, mislim da će i biti leka za veliku alergijsku epidemiju. To je odgovor našeg imunološkog praga. Svi smo bili pod stresom i u zatvorenom sistemu zbog kovid infekcije, zbog manjeg prisustva u prirodi, zbog većeg zagađenja vazduha. Sve više sugrađana se javlja, sve više njih ima tegobe. Jedino što nam ostaje je da kao sve zemlje u Evropi pratimo naše izveštavanje. U Evropi i u svetu to ide uz vremensku prognozu, mnogo intezivnije nego kod nas“, zaključila je Mirjana Mitrović iz Agencija za zaštitu životne sredine.

Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski

Foto: Pixabay, Beta/Miloš Miškov