Zaštita kulturnog nasleđa Srba u inostranstvu
Zaštita kulturnog i istorijskog nasleđa veoma je važna za svako društvo, a na tom putu neophodni su podrška države i sistemska rešenja, receno je juče na otvaranju Treće međunarodne naučne konferencije posvećene zaštiti kulturno istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu.
Državni sekretar Ministarstva dijaspore i vera Predrag Tojić kazao je na otvaranju konferencije „Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu“ u Institutu za međunarodnu politiku i privredu da je kriterijum za kolektivno vrednovanje jednog naroda to kako se odnosi prema svojoj prošlosti i kulturnom nasleđu.
On je dodao da se bez osvrta na prošlost ne može govoriti ni o budućnosti navodeći da je važna i podrška države u pogledu očuvanja kulturnih i istorijskih vrednosti.
Savetnik predsednika Srbije i predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESKO-m Trivo Inđić kazao je da je Srbija u proteklom periodu usvojila više važnih konvencija o zaštiti nasleđa.
On je naveo da je društvo izloženo krizi kulturnog identiteta i da je region u kome se nalazi Srbija područje u kome su učestale velike verske, političke i ekonomske konfrontacije.
Inđić je ukazao da isprepletanost kultura izaziva brojne probleme i da nedostaje ozbiljni državni kapacitet da bi se posao očuvanja nasleđa obavljao kako treba.
Inđić je naveo da su izdvajanja za nauku, kulturu i obrazovanje u Srbiji jako mala i dodao da je UNESKO za zaštitu baštine na Kosovu izdvojio značajna sredstva.
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vidoje Golubović kazao je da su važna sistemska rešenja da bi se rešilo pitanje očuvanja nasleđa, bastine ili dobara.
„To je izuzetno važno da bi se identifikovali kao narod, to je identitet koji pokazuje postojanje istorije kulture i to bi takođe moglo otvoriti pitanje očuvanja jezika, pisma, vere, tradicije, jer je tokom seljenja na druge prostore narod prihvatio razne običaje“, kazao je Golubović.
On je ukazao da je cilj da se prvo teorijski sagledaju problemi kako bi se zvaničnim državnim institucijama pokrenula inicijativa radi zaštite dobara.
„Moramo imati jasno zabeleženo šta želimo da sačuvamo, da ne pravimo zaštitu nečega što možda i nije dobro ili nasleđe nego da u tom celom postupku imamo tačno šta predstavlja nasleđe ili postupak gde država mora biti nosilac, ali i druge institucije“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, sistemsko rešenje je neophodno, jer pojedinačna rešenja nisu dovoljna da bi se moglo sistemski rešiti pitanje očuvanja ili nasleđa, baštine ili dobara.
Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Beograd Duško Dimitrijević kazao je da će na dvodnevnoj konferenciji učestvovati brojni stručnjaci iz regiona, Makedonije, BiH, ali i drugih zemalja i da je taj skup značajan za razmenu iskustava.
