Isplativija štednja u dinarima?
Posle nekoliko godina, kada je kamata na štednju u dinarima i evrima bila gotovo ista, sada će dinarska štednja biti isplativija. Narodna banka saopštava da banke ne smeju jednostrano da menjaju ugovorne obaveze, što se odnosi i na štednju.
Pojedini mediji pred tradicionalni Mesec štednje nagovestili su da pojedine banke, umesto kamata na deviznu štednju, planiraju naplatu ležarina ili obračunavaju negativne kamate po uzoru na švajcarske i nemačke banke. Na to je uticala negativna tromesečna kamatna stopa Evropske centralne banke od 0,037 odsto.
Jedan od glavnih ekonomskih ciljeva jeste smanjenje kamata. To se najbrže desilo kod deviznih štednih uloga. Pre nekoliko godina, kamate na tu štednju bile su i do 10 odsto, a sada je retko naći banku koja na devizne uloge isplaćuje kamatu od dva odsto.
Posle nekoliko godina, kada je kamata na štedne uloge u dinarima i evrima bila gotovo ista, sada će dinarska štednja, ako se zadrže postojeći uslovi, biti isplativija.
Ako biste odlučili da oročite 120.000 dinara sa godišnjom kamatom od sedam odsto, posle 12 meseci podigli biste 8.400 dinara. Ako oročite 1.000 evra, godišnja kamata bi posle oporezivanja iznosila oko 20 evra ili 2.400 dinara.
Dušan Uzelac sa sajta Kamatica kaže da banke već duži period ne uspevaju da plasiraju sredstva koja imaju i pune su te štednje, odnosno depozita građana i upravo je tu razlog zašto destimulišu građane sa tako niskim kamatnim stopama.
Narodna banka saopštava da banke ne smeju jednostrano da menjaju ugovorne obaveze, što se odnosi i na štednju građana. Podsećaju da su se visoke kamate na štednju prelivale na skupe kredite. Zato su i marže i kamate niže.
Ana Ivković iz NBS kaže da je referentna kamatna stopa NBS smanjena 14 puta, sa 11,75 na pet odsto, koliko danas iznosi. NBS će narednih šest meseci smanjivati obaveznu rezervu banaka na devizne depozite za po jedan odsto, pa će se na tržištu naći višak od oko 400 miliona evra, što će još ojačati dinar.
Na taj potez Centralna banka se odlučila jer deo deviznih rezervi drži u stranim bankama, pa se i njima više isplati da se deo deviza uloži u Srbiji.
