Ovo je 12 ličnosti koji su krivi za grčku krizu
Ko je kriv za grčku krizu? Angela Merkel? Alexis Tsipras? MMF? Po tekstu portala politico.eu, trenutna situacija u Grčkoj vuče korene još od 19.veka.
Portal politico.eu izdvojio je 12 ličnosti koji su „krivci za stanje u Grčkoj“.
Konstantis i Georgios Mavromichalis (1831.)
Kada je Ioannis Kapodistrias, rođenjem Grk, postavljen za prvog nezavisnog grčkog guvernera 1827. godine, tada nije bio svestan kako će ga navedeno odvesti u diplomatske vode. Kapodistrias je ubrzo shvatio kako njegovo viđenje modernog državnog uređenja ne dele baš svi. Nedugo nakon što je izabran, 1831., iz osvete su ga ubili Konstantis i Georgios Mavromichalis, a atentat je Grčku odveo u stanje haosa. Evropske sile reagovale su tako da su na čelo Grčke postavili stranog vladara – mladog bavarskog princa Otta.
Winston Churchill (1874–1965)
Godine 1944., grčki levičarski partizanski pokret uspeo je da otera nemačku vojsku nakon trogodišnje brutalne vojne okupacije. Nevezano za ovaj uspeh, britanski premijer Winston Churchill i sovjetski vođa Staljin tajno su podelili Istočnu Evropu i Balkan, pri tome stavljajući Grčku pod britansku sferu interesa. Churchill je uporno nastojao da obnovi nepopularnu grčku monarhiju i isključi partizane iz nove grčke vojske. To je gurnulo Grčku još dublje i otvorilo put građanskom ratu.
Constantine II (1940–)
Od kada je Grčka postala parlamentarna republika još 1974, kralj nije imao ulogu u političkom ili javnom životu. Pretendirajući na prestolje u dobi od 23 godine, Constantin II je napravio dovoljno štete u periodu od 1964. do 1967. Uskoro se pridružio partiji koja se definisala kao politički centar, koju je vodio George Papandreou. Nakon Papandreuovog odlaska s pozicije, Constatine II je krenuo u stvaranje vlade što je dovelo do ustavne krize i političke nestabilnosti te na kraju i vojnog udara 1967. godine.
Georgios Papadopoulos (1919–1999)
Ionako krhka demokratija u Grčkoj doživela je fatalni udarac kada je 1967. grupa srednje rangiranih vojnih oficira na čelu s pukovnikom Georgiosom Papadopoulosom izvela uspešni državni udar. Usledila je sedmogodišnja diktatura, a i sam Papadopoulos je razvlašćen jer je prevladala grupa tvrdolinijaša.
Andreas Papandreou (1919–1996)
Grčki premijer s najdužim stažem, Andreas Papandreou, ostavio je neizbrisiv trag na grčkoj ekonomiji. Vladao je čitavu deceniju, a kao ekonomista s diplomom Harvarda uveo je nužne društvene reforme. Mnogi Grci za vreme njegove vladavine postali su srednja klasa, ali taj uspeh skupo je plaćen – drastično su povećani deficit budžeta i visina duga. Krajem osamdesetih nagomilali su se i korupcijski skandali.
Kostas Karamanlis (1956–)
Poput većine grčkih premijera, Kostas Karamanlis je postao vođa zemlje većinom zahvaljujući snazi svoga prezimena – njegov ujak je bio premijer i predsednik, dok je Kostas obećao ponovno uspostavljanje tadašnjeg stanja. Međutim, u njegovom petogodišnjem mandatu, svega je nekoliko reformi obavljeno dok je vlada potpuno izgubila kontrolu na grčkim finansijama. Takva nezahvalna situacija, praćena je padom BDP-a i spoljnim dugom, dočekala sledeću generaciju koja je došla na vlast.
George Papandreou (1952–)
Premijer, kao i njegov otac i deda ranije, George Papandreou izabran je 2009. godine koristeći lako pamtljiv slogan – "Novca ima", uprkos finansijskoj krizi u kojoj se zemlja nalazila. Nesposoban da se nosi s nadolazećom katastrofom samo šest meseci kasnije, od Evropske unije i MMF-a zatražio je paket pomoć u iznosu u 110 milijardi evra.
Akis Tsoschatzopoulos (1939–)
Grčka bi danas bila u bitno goroj situaciji da je njen bivši ministar unutrašnjih poslova bio uspešan u pokušaju da postane premijer 1996. 2013. godine Tsochatzopoulos je osuđen za krađu 55 miliona evra iz sredstava za vojnu nabavku, koje je strpao sebi u džep od 1996. do 2001. kada je bio na dužnosti ministra obrane. Njegova žena, bivša žena, ćerka, rođaci i poslovni saradnici bili su upleteni u skandal, a većina ih je takođe završila u zatvoru.
Grčki oligarsi
Grčki su oligarsi iz kriza izlazili relativno neoštećeni i dalje kontrolišući ogromno bogatstvo. Njihovo bogatstvo, iako je delom nasleđeno, uglavnom se održava kroz deonice brodarskih kompanija, te poslove vezane uz građevinu, komunikacije i javne radove. Grčki moćnici, biznismeni, imaju snažne političke veze i koriste ih kako bi dobili poslove na tenderima te tako narušavaju tržišnu utakmicu. U njihovom vlasništvu ili pod uredničkom kontrolom je i većina privatnih medija. Nova vlada koju vodi Syriza obećala je da će obuzdati oligarhe, ali je neke stvari lakše reći nego učiniti.
Petros Kostopoulos (1954–)
Biznismen Petros Kostopoulos slavu je stekao za vreme medijskog booma 90-ih godina prošlog veka. Predstavio je Grcima nekoliko vrlo popularnih lifestyle magazina kojima je odlučio razbijati tabue i promovisati modne trendove zapadnoevropskih zemalja. Zapravo je poruka njegovih časopisa bila čisti konzumerizam koji je siromašnim Grcima nametnuo bogataški način života. Sve to Grcima je postalo dostupnije ulaskom u Evrozonu. Banke su lakše odobravale kredite pa je bilo lakše priuštiti sebi ono što bi u gotovini bilo nedostupno.
Nikos Michaloliakos (1957–)
Relativno nepoznat do unazad nekoliko godina, Nikos Michaloliakos i njegova neonacistička partija (Zlatna zora) iskoristili su grčku krizu kako bi se dokopali mesta u grčkom i evropskom parlamentu. Činilo se da im policija ne može ništa. Grupice pripadnika Zlatne zore su patrolirale i kontrolisale ulice u predgrađima, zastrašivali i premlaćivali doseljenike i političke protivnike. Tek nakon što je njihov pristaša na smrt izbo antifašističkog pevača Pavlosa Fyssasa 2013., država je reagovala i nedugo nakon napada zatvorila nekoliko čelnika Zlatne zore. Uskoro ih čeka suđenje. Optuženi su za stvaranje i vođenje kriminalne organizacije.
Trojka
'Trojka', sastavljena predstavnika Evropske Komisije, Evropske centralne bake i Međunarodnog monetarnog fonda, snosi veliki deo odgovornosti za situaciju u kojoj se danas nalazi Grčka. . Programi Trojke temeljeni su na preoptimističnim projekcijama rasta, zbog čega je moralo doći do nekoliko revizija održivosti grčkog duga. Mere štednje skupo su stajale grčko društvo, brojni građani ostali su bez posla i gurnuti u siromaštvo. Stotine hiljada ljudi izgubilo je besplatnu zdravstvenu zaštitu.
