Bon appetit!
Francuska kultura mnogo polaže na uživanje u hrani. Još je Luj XIV uveo pravilo da kuhinja treba da bude ’bogata, otmena i obimna’, pa je taj imidž zadržala i do danas. Ako vas put nanese u Pariz, biće pravi izazov izabrati restoran, jer ih tamo ima oko 5000. Za Francuze je ručak poseban i zato se kod njih sve zatvara u periodu od 12-14h, kada je vreme predviđeno za ukusan obrok.
Meso je dugo bilo glavno jelo. Sve inovacije sa povrćem su vešto izbegavali, o krompiru da i ne govorimo, sve dok nisu svoju kuhinju podelili na četiri vrste:
– Classical French cuisine – klasična kuhinja, koristi soseve i kremove kao dodatak jelima
– Haute cuisine – elitna kuhinja, retki i skupi sastojci, porcije male, cena adekvatna
– Nouvelle cuisine – ova kuhinja se suprotstavlja klasičnoj, izbegavaju se sosevi, akcenat je na sezonskim namirnicama,
– Cuisine de terroir – svaki region zemlje ima svoje specijalitete, pa se i hrana vezuje za određeni kraj.
Na severu Francuske je i dalje zastupljeno meso u ishrani, dok se na jugu priprema zdravija hrana sa puno svežeg povrća i morskih plodova. U svakom regionu Francuske postoje kuhinje sa svojim unikatnim obeležjima. U Provansi se više koristi maslinovo ulje i paradajz, u Normandiji puter i jabuke, u Alpskom području omiljena namirnica je sir, dok je Alzak imao nemački uticaj, pa se tamo čak pije više pivo, nego vino.
Ko ide u Francusku biće prava egzotika da obavezno proba puževe, žablje batake i konjsko meso, koji su na meniju svakog restorana. Kada su u pitanju dezerti, oni su bogati i veoma slatki, ali ako vas Francuzi ugoste kod svoje kuće, poslužiće vam voće i jogurt.
Francusko nacionalno piće je konjak. Model čaše za konjak je osmislio Napoleon, kako bi skrenuo pažnju na svoje zlatne lustere, jer su gosti kada ga piju iz takvih casa, morali da dignu glavu u vis. Konjak se služi topao i uz nekoliko zrna kafe, koja se grickaju radi većeg uživanja.
