Sve dublji sukob Pariza i Berlina
Sukob Francuske i Nemačke, dveju vodećih evropskih privreda, oko načina izlaska iz ekonomske krize, sve je očigledniji. Francuzi ljuti zbog stava nemačke kancelarke o veoma oštrim merama štednje.
Kancelarka Angela Merkel u nedelju je, praktično prvi put, otvoreno kritikovala zvanični Pariz zbog zaostajanja u reformskom procesu, ocenivši da su napori Pariza, ali i Rima, za izlazak iz krize i reforme koje su dve zemlje u tom smislu preduzele – nedovoljni.
Evropska komisija je pre nekoliko dana dala još jedan rok Francuskoj i Italiji, koji se ocenjuje kao "poslednji", da smanje deficit, pre preuzimanja kaznenih mera.
Berlin, očigledno, gubi strpljenje i umnožava napade na evropske partnere, pre svega na Francusku, zahtevajući veću štednju. S druge strane, Pariz insistira na privrednom rastu, zbog čega je raskol sve veći.
Situacija je apsurdna, jer čak i ovako orijentisanu vlast, na francuskoj unutrašnjoj sceni smatraju previše liberalnom i popustljivom prema nemačkom diktatu. Na ulice su čak izašli i nezadovoljni poslodavci, poručivši da pod ovim uslovima neće još dugo moći da se održe.
Vlasti u Parizu nastavljaju s politikom štednje, ali im to sve teže polazi za rukom. Nepopularnost Hollandea tuče rekorde, dok rezultati izostaju. Istovremeno, raslojavanje u levici je sve očiglednije. Najpre je iz vlasti izostao veoma važan faktor krajnje levice, zatim su se izdvojili ekolozi, a u poslednje vreme i leva frakcija unutar samih socijalista.
Upravo su predstavici ova tri jaka krila ovih dana vodili izuzetno žestok TV-duel u video-konferenciji s nemačkom evroposlanicom i članicom CDU, koji je pokazao dokle ide surevnjivost između dve zemlje.
Nemica je istakla da su Francuzi triput obećali da će smanjiti deficit i da je vreme da ovo obećanje ispune, poručivši da je Nemačkoj potrebna Francuska koja drži reč, što je silno naljutilo njene sagovornike.
Napetost je išla toliko daleko, da su francuski političari skrenuli pažnju Nemici da njihov narod ne voli kad mu se tako pridikuje i da ti istupi stvaraju antievropska osećanja.
Podsetili su je da je Nemačka štedela pre krize, kada je to bilo moguće, tražili solidarnost Berlina, isticali da bi, ukoliko Francuska posluša savete svog suseda brzo završila kao Grčka, Španija i Irska, a bilo je, čak, i podsećanja na Prvi svetski rat.
