Hrvatska kontinuirano smanjuje trgovinski deficit
Hrvatski izvoz beleži relativno dinamičan rast u prvih sedam meseci ove godine, pokazali su konačni podaci Državnog zavoda za statistiku.
Sada prvi put u potpunosti uporedivi mesečni podaci pokazuju da je u julu rast izvoza na godišnjem nivou lagano usporen i u kunama je iznosio 4,2 odsto, ali je povećanje vrednosti izvoza u prvih sedam meseci i dalje iznosilo visokih 12,1 odsto, navodi se u analizi HGK.
Najveći rast izvoza zabeležen je prema EU, u koje je izvoz povećan za 15,7 odsto i činio je 81,3 odsto ukupnog povećanja izvoza. Znatno je, za 14,1 odsto, povećan i izvoz u zemlje CEFTA, dok je izvoz u ostale zemlje smanjen za 3,1 odsto, a najviše u SAD. Pojedinačno, najviše je povećan izvoz u Sloveniju i Italiju.
I u pojedinim delatnostima su nastavljeni trendovi iz prethodnog perioda, pa se najveći rast izvoza beleži kod odeće, električne energije, drvne industrije, mašina i uređaja, kao i prehrambenih proizvoda. Rast ukupnog izvoza bio bi i veći da nije nastavljen pad izvoza brodova, naftnih derivata, otpadnih materijala i farmaceutskih proizvoda.
Vrednost uvoza je u prvih sedam meseci povećana za 5,3 odsto, takođe najviše iz drugih članica EU, koje su u ukupnom povećanju uvoza učestvovale s gotovo 95 odsto. Najveći rast zabeležen je kod uvoza naftnih derivata, odeće, prehrane, što je bila očekivana posledica pristupanja Hrvatske EU, kao i motornih vozila.
Navedena kretanja izvoza i uvoza prouzrokovala su smanjenje robnog deficita na godišnjem nivou za 3,0 odsto i iznosi 31,9 milijardi kuna.
Uz smanjenje deficita, zabeleženo je i povećanje pokrivenosti uvoza izvozom, koja je s prošlogodišnjih 54,9 odsto povećana na 58,5 odsto. Međutim takva je pokrivenost i dalje vrlo niska u poređenju s ostalim članicama EU.
Povećani se izvoz u najvećoj mjeri može povezati s potpunim otvaranjem tržišta EU, posebno kada su u pitanju izvozne grane koje su i pre bile orijentisane prema tom tržištu, poput prehrambene i drvne industrije.
