Na korak ka EU integracijama

Ambasador Švedske u Srbiji, Christer Asp se krajem avgusta sreo sa Jadrankom Joksimović, ministrom bez portfelja u Vladi Srbije, zaduženom za evropske integracije. Tom prilikom je rekao da Švedska podržava otvaranje poglavlja 32 koje bi, zbog borbe protiv korupcije, predstavljalo dobar osnov za otvaranje poglavlja 23. i 24. Pitanje pregovora Srbije o pristupanju Evropskoj uniji bilo je samo povod za razgovor sa njegovom ekselencijom za BIZLife.

Da li očekujete da će poglavlje 32 biti otvoreno do kraja godine?

Upravo povodom otvaranja poglavlja 32 i krajem septembra sam se sreo sa ministarkom Jadrankom Joksimović i Tanjom Miščević, šefom pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU. U procesu pregovora smo, a cela procedura počinje skriningom, odnosno, upoređivanjem legislative u različitim oblastima. Zatim se utvrđuje o kojim segmentima, na koje se svako poglavlje odnosi, treba da se pregovara. Stav švedske vlade je da kad se jedno poglavlje otvori odmah započinjemo skrining, o čemu treba da se pregovara i zaključujemo koje sledeće poglavlje treba da bude otvoreno. To je očigledno slučaj sa poglavljem 32. Ovo poglavlje bi trebalo da bude spremno za otvaranje do kraja ove godine, i ne vidim razloga zašto se to ne bi i desilo. Dodatan značaj otvaranja poglavlja 32, je činjenica da se u proleće očekuje otvaranje poglavlja 23 i 24. To su izuzetno važna poglavlja, jer ona vode pravo ka pregovorima i ujedno se i poslednja zatvaraju. Ova poglavlja se odnose na više različitih oblasti, uključuju i oblasti kao što je organizovani kriminal i borba protiv korupcije. Poglavlje 32, takođe, se odonosi na elemente borbe protiv korupcije, predviđajući da javne finansije budu u skladu sa regulativom EU i biće uvršćeno u okvir pregovora o poglavljima 23 i 24 kada na njih dođe red. Iz te perspektive postoji dobar razlog za otvaranje poglavlja 32 pre kraja ove godine. Ovo je stav moj vlade, ali je neophodna saglasnost i svih 28 članica EU za otvaranje, ali isto tako i za zatvaranje određenog poglavlja. U ovom momentu o ovom pitanju se razgovara u Briselu među državama članicama i videćemo da li će biti usvojeno pre kraja godine.

Naša pozicija je vrlo jasna i želeli bismo da vidimo to poglavlje otvorenim. Takođe, mislim da postoji mogućnost da bude otvoreno i poglavlje 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom. To je takođe, poglavlje koje vodi pravo u pregovore. Neće biti postavljanja novih uslova u okviru tog poglavlja, koje bi bile ključne. Znači, mogli bi da imamo najmanje jedno, a možda i dva poglavlja otvorena pre kraja godine ukoliko se sve zemlje članice slože.

Po visini donacija, Švedska je značajan donator razvojne pomoći Srbiji. Da li ste zadovoljni rezultatima do sada doniranih sredstava?

Mislim da smo trenutno drugi ili treći bilateralan donator. Zaista smo u poslednjih deset godina bili značajan donator za podršku razvoju Srbije. Svrha naše pomoći, koja je u rangu 13 miliona evra godišnje, je podrška različitim programima u Srbiji kako bi postala član EU. Značajan broj projekata je u oblasti ministarstva unutrašnjih poslova, a koji se odnose na povećanje kapaciteta, unapređenje rada, prikupljanje podataka i forenzike. Imamo projekte koji podržavaju određene manjinske grupe u različitim oblastima, sa različitim opštinama projekte koji podržavaju administrativnu reformu, finansirali smo komjuterizaciju parlamenta. Pokrivamo više različitih oblasti ovim donacijama. U osnovi su to projekti koji podržavaju demokratizaciju, ljudska prava. Švedska vlada donela je odluku prošlog proleća, da ćemo nastaviti sa ovom podrškom narednih sedam godina od 2014. do 2020. Pitanje je zašto je Švedskoj važno da podržimo priključenje Srbije EU? Naime, mi širenje EU gledamo strateški i želeli bismo da sve zemlje Zapadnog Balkana budu članice. Pored toga, smo mišljenja da je Srbija ključna zemlja u ovom regionu i priključenje Srbije EU, bio bi benefit kako EU tako i Srbiji. Ujedno to bi bio i regionalni benefit, i doprinelo bi stabilizaciji u Jugoističnoj Evropi.

Švedska velikim delom učestvuje i u okviru programa UNDP, koji takođe podrazumeva veliki broj projekata.

Da nismo bili zadovoljni rezultatima ovih projekata, ne bi za poslednjih deset godina uložili 100 miliona evra, i sigurno bismo zaustavili ulaganja u neke projekte. Međutim, doneli smo odluku da nastavimo sa donacijama i narednih sedam godina, što je zaista vrlo jedinstven slučaj. Naime, kada država započne pregovore finansianje preuzima EU, ali u slučaju Srbije smo se odlučili za nastavak imajući uvidu upravo regionalni značaj zemlje. 

Prema vašoj oceni početak pristupnih pregovora za članstvo Srbije u Evropskoj uniji učinilo ju je još interesantnijom za ulaganja švedskih kompanija.

Ovo je obrazac koji smo videli prilikom svakog širenja Evropske unije. U trenutku kada se započnu pristupni pregovori naše kompanije postaju zainteresovanije za tu zemlju, jer će ta zemlja postati deo velikog evropskog tržišta. Švedske kompanije već percipiraju Srbiju kao članicu EU, jer odavno imamo bliske ekonomske odnose. Više od 70 švedskih kompanija posluje u Srbiji. Mnoge kompanije imaju regionalne centrale upravo u Beogradu. Pozitivna je činjenica, da raste interes u IT sektoru i u tom sektoru imamo nekoliko švedskih kompanija koje su krenule sa poslovanjem. Očekujemo otvaranje jedne velike kompanije, koja se bavi softverskim rešenjima za finansijski sektor, i ima nameru da otvori veliki razvojni centar, jer ovde imaju pristup odličnim kadrovima iz IT sektora.

Da li najnoviji rezultati izbora u Švedskoj mogu da utiču na odnose dve zemlje?

Imali smo parlamentarne izbore i ostaje da se vidi da li će vodeće opozicione stranke uspeti da formiraju vladu. Lično sam mišljenja da kada je u pitanju spoljna politika ili pitanje koja se odnose na EU, pogotovo ona koja se odnose na proširenje EU ne postoje velike razlike među samim partijama. Naime, spoljna politika je tradicionalno oslonjena na širokom konsenzusu svih partija u parlamentu.

Smatram da značajna većina svih partija u palamentu bez obzira da li se radi o vladajućim ili opozicinim, snažno podržavaju proširenje EU, što se odnosi i na priključene Srbije, Crne Gore, kao i Turske. Švedska vlada neće promeniti taj stav i nastaviće sa snažnom podrškom priključenja Srbije i proširenju EU.

Ujedno očekujemo od zemalja koje žele da budu članice u EU da preduzmu neophodne reforme. Vlada u Srbiji je bila vrlo jasna da želi da reformiše zemlju. Mislim da je to prvenstveno važno za samu Srbiju, ali je isto bitno da se zemlja reformiše kako bi se prilagodila regulativi EU.

Smatram da je važan paket ekonomskih mera i da je za otvaranje ovih poglavlja neophodan intezivan dijalog kako će Srbija da sprovede ove reforme i intergraciju u EU.

Ovo je početak dugačkog puta, ali sam pozitivan po pitanju ishoda, jer sam ceo svoj profesionalni vek posvetio EU integracijama. Uostalom zato me je moja vlada i poslala u Srbiju. Ubeđen sam da postoje značajni administrativni kapaciteti s kojima može da se vode pregovori. Mišljenja sam da su prvi koraci prošli iznad očekivanja i celokupan proces se odvija pravom brzinom i u pravom smeru.

Tri članice EU, dve ne

Švedska je 1995. postala član EU i članovi smo skoro 19 godina. Norveška nije članica i nalazi se u posebnom polažaju. Norveška je dva puta pregovarala o članstvu i referendumom građana su oba puta odlučili da ne budu članica EU. Danska je postala članica 70tih, a Švedska i Finska su ušle u EU kad i Austrija. Island je pregovarao, ali je zamrzao pregovore jer nema dovoljno podrške javnosti. Znači tri nordijske zemlje su članice EU dve nisu.

Kancelarija za unapređenje privredne saradnje

U ambasadi imamo jedan sektor koji se bavi ekonomskim pitanjima i promocijom. Imao sam bliske razgovore sa mojim kolegom u Stokholmu kako da osnažimo ekonomske i trgovinske veze u oba smera. Želimo takođe, da vidimo srpske kompanije da dolaze na švedsko tržište. To je najbolji način da imate izbalansirane ekonomske i trgivnske odnose.