Nordijska saradnja kao uzor
Norveška je za civilno društvo i opštine u Srbiji izdvojila dodatnih pola miliona evra kroz Fond Ambasade, u junu 2014. Norveška je do tog momenta pomogla stanovništvo Srbije u područjima ugroženim poplavama sa 4,5 miliona evra. Jedan od razloga što se Norveška odlučila na takav projekat je snažna filozofija zasnovana na sopstvenim iskustvima, istakao je tada Nils Ragnar Kamsvåg, ambasador Norveške u Srbiji. To je bio samo jedan od povoda za razgovor sa ambasadorom Norveške u Srbiji.
U kojoj meri su po vašem mišljenju katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju u maju, usporile reformske poteze vlade Srbije?
To je teško proceniti za nekog ko samo spolja posmatra situaciju. Revidirane procene ukazuju da će negativan ekonomski uticaj poplava biti manji nego što se mislilo.
Tom prilikom je Norveška odvojila dodatnih pola miliona evra. Bili ste mišljenja da je Srbiji potreban pozitivan signal i od razvojnih banaka?
Bili smo zabrinuti jer smo želeli da se novac, dobijen od donatora, iskoristi što je pre moguće, kako bi se sprečio dugoročni negativan uticaja poplava. Brza, efikasna i transparentna obnova nakon poplava može dati pozitivan signal potencijalnim investitorima o sposobnosti Vlade.
Kompanije iz nordijskih zemalja su značajni investitiori u Srbiji. U čemu sve sve ogleda doprinos ovih kompanija u Srbiji?
Nordijske kompanije su fokusirane na korporativnu društvenu odgovornost. To znači da se fokusiraju na to kako mogu pozitivno da doprinesu zajednici u kojoj posluju. Podržavaju visok etički standard u načinu na koji se vode kompanije. I ističu usavršavanje njihovog osoblja. Nordijske kompanije teže da budu tehnološki napredne i inovativne.
Da li su zemlje Balkana spremne za saradnju kakva postoji među nordijskim zemljama?
Mislim da su spremne. Ono što je karakterisalo prvu fazu nordijske saradnje je to da je bila puna izazova. Međutim, snažna posvećenost je dovela do toga da danas imamo blisku saradnju. Mi smo naravno u prednosti, jer je poslednji rat između dve nordijske zemalje, tačnije Norveške i Švedske, bio 1814. godine. Ali balkanske zemlje se ne razlikuju mnogo od nordijskih zemalja kada su počele svoju saradnju. Vi imate slične jezike, zajedničku kulturu i istoriju, slični ste i po veličini. Takođe, primećujem sve veću posvećenost regionalnoj saradnji među liderima u regionu. Ovo, zajedno sa pozitivnim uticajem EU integracija na region uliva optimizam u pogledu buduće regionalne saradnje među
zemljama Balkana.
Zaposlenje u Norveškoj
Sve veći broj Srba se interesuje za rad u Norverškoj. Ko sve može da nađe zaposlenje u Norverškoj?
„Da bi ste otišli da živite i radite u Norvešku potrebno je da pre svega imate poziv poslodavca, odnosno, obezbeđeno radno mesto. Kako bi to postigli neophodno je znanje norveškog jezika, koje uglavnom mora da bude dokumentovano određenom diplomom. Naravno, oni građani Srbije koji imaju relevantne kvalifikacije su dobrodošli da potraže poslodavca u Norveškoj. Primećujem da u poslednje vreme veliki broj zdravstvenih radnika odlazi na povremene ili trajne poslove u Norvešku”.
