Račune za struju teško plaćaju u Srbiji, ali i u Evropi
Da Srbija nije retka zemlja u regionu pa i šire gde struju od neplatiša pokušavaju da naplate sudski izvršitelji pokazuju i najnovija istraživanja naplate u Evropi koja pokazuju da se Evropljani bukvalno upinju da plate račune za struje kako ne bi ostali u mraku.
Njihova nevolja je utoliko veća što kod njih nema oprosta duga ili brisanja dugovanja, plaćanja na odloženo, već se struja isključuje kao kod nas telefon. Čim je ne platiš.
Za razliku od Srbije gde je cena kilovat časa najjeftnija u Evropi, ali se i pored toga ne plaća, u Evropi su cene daleko veće i to je glavni problem domaćinstava zašto račune ne uspevaju da izmire na vreme.
Tako je u periodu od 2005. do 2012. godine, cene električne energije za domaćinstva u EU porasla za približno 55 odsto – od prosečne cene od 12,67 na 19,66 evrocenti po kilovat času.
U Britaniji je situacija čini se najteža, jer su se cene energije više nego udvostručile, od 8,8 na 17,85 evrocenti po kilovat času.
Slabija naplata ne treba ni da čudi ako se zna da je između 50 i 125 miliona ljudi u Evropi pogođeno energetskim siromaštvom. Od toga više od 30 odsto domaćinstava u Bugarskoj, Portugaliji, Litvaniji, Rumuniji, Kipru, Latviji i Malti nije u stanju da obezbedi tople stanove zimi zbog neproporcionalno visokih računa za energiju.
U Bugarskoj oko 50 odsto njih ne može da se preko zime ogreje u svojim stanovima upravo zbog visokih troškova energije, za koju su u 2013. godini izdvajali više od 50 odsto svojih prosečnih primanja. Istovremeno je više od 20 odsto njih koji žive u Grčkoj, Poljskoj, Italiji, Mađarskoj i Španiji, suočava sa sličnom situacijom.
Da je đavo odneo šalu potvrđuju i najnoviji podatak da samo u Engleskoj i Velsu umre više od 27.000 ljudi godišnje od posledica niskih temperatura, od čega oko 10 procenata direktno pripisuje energetskom siromaštvu, odnosno nemogućnosti da plate struju i da se greju.
Ako bi se ovakav odnos primenio na celu EU, to bi značilo da više od 20.000 ljudi godišnje umre iz istog razloga.
Ovakva sumorna stitistika trebalo bi da osvesti i nadležne u Srbiji, tim pre što pod pritiskom EU, ali i kao član Energetske zajednice Jugoistočne evrope, naša zemlja od 1. januara 2015. godine mora da otvori tržište struje.
To će praktično značiti da EPS neće biti jedini snabdevač struje domaćinstvima u Srbiji, već da će potrošači moći da biraju sami od kog trgovca će kupovati kilovate.
Očekuje se da EPS i dalje bude najkonkurentiji s cenom. Ali, ako se uzme u obzir činjenica da u ovom času sudski izvršitelji moraju da plene imovinu da bi neko platio račun za struju od 10.000 dinara i da je cena kilovata u Srbiji oko 6 evro centi, te da će s otvaranjem tržišta ta cena sigurno biti mnogo viša, postavlja se pitanje šta onda čeka one koji više neće imati para da plaćaju struju.
Pri tom je struja u Srbiji i dalje najjeftiniji način grejanja u Srbiji.
Foto: FreeImages
