Koliko povećanje cena struje utiče na grejanje na istu?
Ovih dana se u javnosti govorilo o eventualnom poskupljenju električne energije, a kao mogući procenat poskupljenja najavljen je onaj od oko 30 odsto.
Ipak, za sada promene cene nema jer su iz Agencije za energetiku istakli da “Elektroprivreda Srbije” nije podnela zahtev za promenu cene struje, što su potvrdili i u EPS-u, dok su nadležne državne institucije naglasile da je poskupljenje struje nešto čemu se mora pristupiti s mnogo takta i posle sveobuhvatnih analiza, koje tek treba da se urade.
Dakle, za sada se cena kilovata neće menjati, pa će i dalje važiti ona iz avgusta 2013. godine, kada je električna enegija poslednji put poskupela. Kao i uvek, kada se najavi moguće poskupljenje nekih proizvoda, pa i električne energije, u javnosti se postavlja pitanje da li je to nužnost ili samo način da se namaknu pare za neke druge potrebe ili reše gubici. Istovremeno, veoma je teško dati odgovor na pitanje da li je struja u Srbiji skupa ili jeftina pošto to zavisi od onih koji odgovaraju – proizvođači bi sigurno želeli da kilovat bude skuplji, dok bi oni koji plaćaju nesumnjivo želeli da se cena ne menja. A da li će se ona promeniti ili ne za sada se ne može sa sigurnošću reći, ali po rečima v. d. generalnog direktora EPS-a Aleksandra Obradovića, ni eventualno povećanje cena električne energije ne bi ove godine moglo da pomogne domaćem elektroenergetskom sistemu u nadoknađivanju štete od poplava. Po njegovim rečima, sam efekat povećanja cene struje rešio bi samo deo problema koje EPS ima, ali bi to moglo da ima efekta u budućnosti jer bi se struja manje trošila za grejanje.
A da se u Srbiji struja koristi za grejanje nije nikakva tajna, a i računice iz poslednjih godina pokazuje da, grejanje na struju, uz pažljivo trošenje, može biti isplativije nego ako se koristi neki drugi energent. Ipak, s povećanjem broja kilovata i prelaskom iz zelene i najpovoljnije zone ( do 350 kilovata), u plavu ( od 351 do 1.600 kilovata), a potom i crvenu zonu ( od 1.601 kilovat), računi se značajno uvećavaju, a na njihovu visinu utiče i vreme kada se kilovati troše. Tako je za potrošnju od 500 kilovata, što je prosečna potrošnja domaćinstva u Srbiji, i jednak broj skupih i jeftinih kilovata, račun malo viši od 3.000 dinara, a samo uz promenu odnosa skupih i jeftinih kilovata na 400, odnosno 100, račun je veći za oko 1.000 dinara. Ako se potroši 1.600 kilovata uz isti broj skupih i jefitnih, mesečni račun je oko 10.000 dinara, dok je uz potrošnju od 1.200 skupih kolovata i 400 jeftinih, mesečni račun oko 12.500 dinara. Kada se “preskoči” u najskuplju, crvenu zonu i potroši recimo 2.000 kilovata, te jednak broj skupih i jeftinih, račun je oko 15.000 dinara, a uz potrošnju 1.300 skupih i 700 jeftinih kilovata – za mesečnu potrošnju valja platiti više od 17.000 dinara.
Uz eventualno povećanje cene struje od 30 odsto, ovi iznosi bi se za toliko i povećali, pa bi se računi za struju za prosečnu potrošnju od 500 kilovata bili iznad 4.000 dinara, dok bi potrošači čija je mesečna potrošnja 2.000 kilovata morali mesečno da plaćaju više od 22.000 dinara. Time je jasnije ono što je Obradović rekao, jer bez obzira na debljinu novčanika potrošača, grejanje na struju postalo bi neracionalno i veoma skupo.
