Južni tok ne menja trasu
Kada je gradnja Južnog toka u pitanju, iznenađenjima nikada kraja. Tako se, kao najnovija pojavila informacija da bi ovaj gasovod mogao promeniti trasu i to tako što bi prema novoj verziji išao preko Rumunije, a samo jedan krak bi prošao kroz Srbiju.
Kada se pojavi ovakva vest postavljaju se bar dva logična pitanja, zašto bi se u minut do 12 menjala trasa, Južnog toka, pogotovo kada je i Austrija prošle nedelje stavila paraf na ugovor o gradnji, a druga zašto Rumunija kojoj je bilo nuđeno da uđe u ovaj projekat na samom početku i koja je to svojevremeno glat odbila sada treba da bude ta zbog koje će se ceo projekat menjati?
Pri tom Rumunija ima oko 70 odsto svojih domaćih rezervi gasa i kao što je poznato uvek je bila bliža priključenju američkom gasovodu Nabuko koji je propao.
Zvaničnici ovu vest nisu hteli da komentarišu, smatrajući j krajnje neozbiljnom i spekulanskom, napominjući da su ovih dana sve oči uprte u Brisel koji je prošle nedelje spustio loptu prema Rusiji i najavio da postoji mogućnost da se Južni tok izuzme iz trećeg energetskog paketa. Odnosno da se Rusima omogući da budu i vlasnici gasovoda i gasa. Kao objašnjenje za to, iz Brisela navode činjenicu da je Gazprom većinski vlasnik u ovom rusko-evropskom projektu s oko 50 odsto vlasništva.
Ono što je zanimljivo je koliki udeo izvoza ruskog gasa u Evropu će se isporučivati preko Ukrajine kada budu puštena oba gasovoda i „Severni tok“ i „Južni tok“ i kao će izgradnja “Južnog toka“ uticati na ekonomiju Ukrajine
Planirano je da se Severnim tokom transportuje oko 55 milijardi kubika gasa, Plavim tokom 16 milijardi, Jamal-Evropa oko 32 milijarde, Južni tok 63 milijardi kubnih metara gasa. Ukupan mogući obim isporuka gasa, ne računajući gasno-trasnportni sistem Ukrajine, procesuje se na oko 166 milijardi kubika gasa godišnje.
U 2013. godini izvoz ruskog gasa u Evropu iznosio je 162,5 milijarde.
S obzirom na to kakva je aktuelnu situacija na relaciji Rusija-Krim postavlja se i pitanje hoće li Krim ili luke Krima biti angažovane pri izgradnji „Južnog toka“?
Upućeni u ruske prilike tvrde da će u prvom redu biti angažovane luke priobalja Bugarske, jer će na deonici cevi biti skladištene u lukama Varna i Burgas. Osim toga za neke građevinske radove mogu se koristiti luke priobalja Rusije, dok nije u planu korišćenje drugih luke Crnog mora.
Južni tok, kako stvari stoje, ne predviđa povećanje udela ruskog gasa u Evropi. Evropskim državama biće potrebno da uvoze više gasa u budućnosti, a ruski gas je samo jedan od mnogih izvora.
Imajući u vidu blizinu Rusije s pozicije geografskog položaja, kao i obime prirodnih rezervi, računa se da će ruski gas ostati konkurentno gorivo, koje će pomoći Evropi da ostvari ciljeve u oblasti klimatske zaštite.
Foto: Beta
