Neprocenjiva mudrost prošlosti
Moderno doba ima mnogo prednosti, poput velikih otkrića u medicini i razvoja tehnologije, ali ne treba zaboraviti prošlost i ono što se iz nje može naučiti. Mnoge ideje, nastale u prošlim vremenima ali nikada dokazane, danas je potvrdila nauka.
Eric Barker, pisac koji se koristi otkrićima bihejvioralne nauke savetuje ljude kako da poboljšaju svoj život i predlaže da obrate pažnju na ove mudrosti koje su možda vrednije za današnje društvo nego što su to ikada bile:
Neophodnost zajednice
Ljudski rod je od nastanka vreme provodio u nekom vidu plemenske zajednice, uvek okuženi porodicom i prijateljima. Usamljenost modernog doba nije prirodna čoveku. Ona nije bila problem u tradicionalnim društvima, plemenski život je bio materijalno siromašniji ali daleko emocionalno i društveno bogatiji. Zaključci jednog istraživanja koje se bavilo odnosom aktivnosti na društvenim mrežama i usamljenosti, govore da što je veća online interakcija to je osećaj usamljenosti veći.
Studija iz 2002. takođe pokazuje da što se čovek oseća više odsečen od društva, njegova sposobnost za sa samoregulaciju opada kao i njegov IQ.
Mens sana in corpore sano
Latini su znali da je ’u zdravom telu zdrav duh’, ali savremeni čovek često zapostavlja svoje telo, hraneći se loše i ne rekreirajući se. Danas i nauka podržava ovu ideju, pa čak do te mere da možete postati pametniji vežbajući.
Prema istraživanju sa Duke unverziteta, važbanje je podjednako efikasno u lečenju depresije kao i antidepresivi, u ovom istraživanju, koje je trajalo 16 nedelja, je rađeno poređenje sa lekom Zoloft.
„Ali najinteresantnije je da redovno rekreiranje može potpuno da transformiše život. Vežbajući, ljudi često, čak i nesvesno, počinju da menjaju i druge loše navike. Obično počinju da jedu zdravije i postaju produktivniji na poslu, smanjuju pušenje i imaju više strpljenja za kolege i prijatelje. Ređe koriste kreditne kartice i osećaju manje stresa. Nije najjasnije zašto, ali za mnoge ljude, redovan trening pokreće promenu širih razmera“, kaže James Prochaska, istraživač sa Rhode Island univerziteta.
Spoznaj samoga sebe
Ovaj apolonski imperativ je prema legendi bio urezan na Apolonovom hramu u Delfima.
Ništa vam ne može bolje pomoći u donošenju teških odluka kao znanje o tome ko ste vi.
Pete Drucker, biznis konsultant, kaže da samo jasna ideja koje su vaše snage može da pomogne u donošenju dobrih odluka: „Takvi ljudi, kada im se ukaže neka šansa, mogu da kažu: Da, uradiću to. Ovo je način kako ću to da uradim. Ovo je način kako to treba da izgleda. Ovo su rezultati koje možete da očekujete od mene, i to u ovom vremenskom periodu, jer sam ovo ja.“
Premeditatio malorum
Usredsređenost
Da živite u renesansnoj Italiji, možda biste biste od majstora učili neki zanat od sedam do deset godina, jer je toliko vremena neophodno da biste poštali vešti u onome što radite.
Tako je i danas. Malcolm Gladwell, autor knjige ’Outliers: The Story of Success’, kaže da je neophodno oko 10 hiljada sati rada da u nečemu postanete ekspert. Ali danas, razne smetnje otežavaju da se postane ’majstor svog zanata’.
Tim Ferris, autor knjige ’The 4-Hour Workweek’, kaže: „Usresređenost se stiče, prevashodno, ograničavanjem broja opcija koje vas navode na odugovlačenje…To nije nikakva magična sposobnost. Zatvorite se u sobu sa problemom koji treba da rešite, i to je sve.“
Zlatno pravilo
U poslednjih nekoliko hiljada godina bilo je dosta odličnih ideja, ali postoji jedna stvar oko koje se svi, svuda na svetu, u bilo kom vremenskom periodu, slažu, a kaže: ’Što ne želiš sebi, ne čini drugima’. Slična misao postoji i u hrišćanstvu, hinduizmu, judaizmu i islamu.
Prošlost nije uvek bila dobra ali lekcije koje može da nas nauči su neprocenjive.
