Kako Srbija da izbegne ‘grčki sirtaki’
Nema posebnog poslovnog ambijenta za strane investitore, on je isti za sve. Što pre usvojiti neophodne zakone kako bi stekli pravo da povučemo 240 miliona dolara kredita od SB – dr Saša Đogović, naučni saradnik IZIT instituta.
Kakav je sadašnji privredni ambijent i koliko ide na ruku stranim investitorima, od kojih se sve više očekuje da budu glavni pokretači i ’lokomotive’ većeg privrednog rasta u Srbiji pitali smo ekonomistu dr Sašu Đogovića, inače jednom od zagovarača predloga da privredna situacija u zemlji mora što pre da se dovede u red, a reforme da se izvedu brzo, kako se ne bi i u Srbiji zaigrali ’grčki sirtaki’.
–Sadašnji privredni ambijent Srbije nije dobar, iako je bilo nekoliko pokušaja da se on daleko bolje uredi, ali se uvek odustajalo zbog populističkih razloga. Bez obzira koliko se od toga bežalo, Srbiju će to na kraju sačekati. Mislim da je mnogo bolje tu ’gorku pilulu’ progutati što pre, jer što je duže odlažemo bojim se da će nam ’zastati u grlu’ – kaže na početku razgovora dr Đogović.
– Dobro je što Vlada ne odustaje od najavljenih reformi bez obzira na štete i katastrofalne poplave. Za početak, najvažnije je da se najkasnije do polovine jula usvoje zakoni o privatizaciji i zakon o stečaju, jer je to uslov da Svetska banka odobri već planiranih 240 miliona dolara. Taj novac ići će u tranzicioni fond za isplatu otpremnina otpuštenih radnika, ali i njihovu dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, kako bi mogli da se kasnije zaposle. Oni su već godinama čisto formalno zaposleni u tim preduzećima kojih u Srbiji ima blizu 160.
Đogović dodaje da je uz ova dva, veoma je važno usvojiti još nekoliko propisa među kojima je i zakon koji se odnosi na radno zakonodavstvo. Sredstva SB bila bi dostupna u septembru i biće od velike koristi za socijalno zbrinjavanje ovih ljudi.
– Mnogi greše kada govore o uslovima za rad stranih investitora i domaćih kompanija. Razlika nema, jer privredni ambijent je jednak za sve. Ali, strani investitori su ekonomski jači, a jedno vreme je država preko stimulacija više vodila računa o stranim ulagačima. Sada će to biti izbegnuto, jer će podsticaji važiti za sve pod istim uslovima – ocenjuje dr Đogović.
Naš sagovornik dodaje da paralelno sa ova tri pomenuta, mora da bude usvojen i novi zakon o planiranju, izgradnji i uređenu prostora, kako bi se građevinske dozvole konačno i u Srbiji izdavale u kraćem roku kao što je to običaj u zemljama u regionu. Pominje još i zakone o državnoj upravi, zatim o osiguranju, set pravosudnih i medijskih zakona, sve u svemu, u svim oblastima života postoji po neki propis koji mora da se menja ili usvaja novi.
– Veliki je problem višak u administraciji i tu se ne treba osvrtati samo na ministarstva, jer viškova i to velikih ima u kompletnom državnom sektoru, a najgore je u lokalnoj samoupravi. Tu su potrošene ogromne pare – kaže Đogović dodajući kako novaca za sve te ljude više jednostavno nema, navodeći kao primer zdravstveni sektor u kome je administracija izjednačena sa stručnim zdravstvenim osobljem. Pa zbog toga svi imaju male plate, a najbolji lekari i medicinske sestre odlaze u inostranstvo.
Kada je o subvencijama reč, naš sagovornik ističe da su one dobro rešenje, ali na oročeno vreme, možda godinu- dve. Jer, kako ističe, ne mogu subvencije omogućavati profitabilno poslovanje, nego to mora da pruža ukupan privredni ambijent i svim investitorima na isti način. Podsticaji, koje Srbija već dugo izdvaja, treba da se odobravaju samo dok se ne završe reforme, koje, opet ne mogu da se sprovode beskonačno dugo, nego najduže godinu – dve. Potom, kako dr Đogović predlaže, usledila bi poreska reforma koja bi manje opteretila preduzeća, a i Narodna banka Srbije bi istovremeno morala da preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi pale sada vrlo visoke kamate. Tek tako uređeni ambijent omogućio bi kompanijama i malim i srednjim preduzećima da profitabilno posluju, pod uslovom da imaju konkurentne proizvode i usluge.
– Ako mi ne uradimo sami to što moramo, doći će MMF i Evropska unija sa svojim uslovima, pa će onda biti mnogo gore i teže. Oni neće da nas beskonačno čekaju nego će postaviti rokove. A da bi bar nešto dobili moraće Vlada da poteže brze i nepopularne poteze. Od toga niko neće imati koristi, svi će se osećati kao žrtve kao što se sada osećaju zbog poreza na plate – naglašava dr Đogović.
Dr Đogović posebno ukazuje na neophodnu fiskalnu konsolidaciju, naročito ako bi se privredi što pre smanjili poreski nameti. On ističe da je velika greška svako očekivanje kako će našu privredu podići samo strani investitori, dodajući kako bi Vlada morala da kreira ambijent u kojem bi se brzo razvijala domaća mala i srednja preduzeća.
Foto: Beta
