Srbiji iz kreditnih linija Nemačke za deset godina odobreno 350 miliona evra
Na srednji i duži rok, na položaj Srbije u očima njenih kreditora, ističe Jürgen Welschof, direktor KfW Kancelarije u Beogradu, uglavnom će uticati značajno poboljšanje okvirnih uslova za privatne investicije i aktivnosti malih i srednjih preduzeća i stranih direktnih ulaganja, razvoj bankarskog sektora u Srbiji, ozbiljni pregovori sa EU i konkretni koraci koji će utabati put Srbije na putu za Evropsku uniju.
KfW je do sada sarađivao sa više banaka u Srbiji i na različitim projektima. Kakva su iskustva KfW u finansiranju ovih projekata?
U poslednjih deset godina sarađivali smo sa više od deset banaka – partnera u Srbiji, odobrili im više od 20 kreditnih linija i značajan iznos tehničke pomoći. Ukupan iznos kreditnih linija, ugovorenih u sklopu finansijske saradnje između Srbije i Nemačke, trenutno iznosi 350 miliona evra. Naša iskustva su veoma pozitivna. Uz našu podršku i saradnju, banke su bile spremne da istraže nove poslovne mogućnosti i da razviju svoje poslovanje u novim, razvojno orjentisanim tržišnim segmentima. To su, na primer, kreditne linije za projekte energetske efikasnosti, kao i kreditne linije za finansiranje opštinske infrastrukture uz pomoću koji je finansirano više od 400 malih projekata u 80 opština i javnih komunalnih preduzeća. Pre osam godina smo započeli i, zajedno sa bankama, stvorili uslove za napredak u ovim oblastima, kao i za samostalno angažovanje banaka. Proizvodi, kreditne tehnologije i znanja su do sada čvrsto utemeljeni i to stvara mogućnosti za nove ciljeve kao što su podsticanje kreditiranja poljoprivrede i ruralnih područja, specijalizovane kreditne linije za energetsku efikasnost u opštinama i poslednje, ali ne manje važno, finansiranje obrazovanja. U poslednje dve godine intenzivno smo radili na razvoju ovog pristupa. Ipak, u međuvremenu se položaj finansijskog sektora pogoršao, kao posledica skromnog ekonomskog rasta, smanjenja kreditne tražnje, visoke likvidnosti u sektoru i rasta nenaplativih kredita. Definitivno očekujemo da nastavimo uspešnu saradnju sa našim partnerima u Srbiji, ali možda na donekle nižem nivou.
Koja je uloga KfW-a kao razvojne banke Vlade Nemačke u podsticanju nemačkih investicija u Srbiji?
Kao nemačka razvojna banka, KfW ima mandat nemačke vlade da pomogne u pripremi, finansiranju i monitoringu implementacije velikog broja projekata koji su prethodno dogovoreni između srpske i nemačke vlade. Osim aktivnosti u finansijskom sektoru, ovo se odnosi uglavnom na mnoge važne infrastrukturne projekte u energetskom sektoru i sektoru vodosnabdevanja. Ukupna namenjena sredstva Nemačke Srbiji za projekte naše zajedničke finansijske saradnje iznose oko 1,6 milijardi evra. Otprilike 50 odsto ovog značajnog iznosa namenjeno je projektima u energetskom sektoru i 250 miliona evra za projekte u sektoru vodosnabdevanja. Mnogi od projekata su već implementirani, neki su u fazi implementacije, a neki u fazi pripreme. Ono što karakteriše naš rad je veoma intezivna priprema i sveobuhvatna tehnička podrška za institucije koje implementiraju projekte, odnosno, za investitore. Održive investicije su uvek naš krajnji cilj. Trenutno, na primer, radimo sa 15 opština i njihovih javnih preduzeća, kako bi smo poboljšali njihove sisteme za vodosnabdevanje i sisteme za otpadne vode, ili sa 20 toplana kako bi smo poboljšali efikasnost i pouzdanost sistema za daljinsko grejanje.
Pored aktivnosti KfW Razvojne banke u Srbiji, DEG-članica KfW grupe, finansira investicije privatnih kompanija. Nedavno je portfolio DEG-a u Srbiji prešao 100 miliona evra.
Kakva je vaša ocena kreditnog rejtinga Srbije i šta po vašem mišljenju najviše utiče na takvu ocenu?
Po mišljenju KfW-a, kreditni rejting Srbije se pokazao dosta otpornim uprkos negativnim dešavanjima i uglavnom zbog drugih povoljnih faktora. U svakom slučaju, iz naše perspektive buduća dešavanja predstavljaju rizik. Kratkoročno, pravne i strukturne reforme koje su najavljene već pre izvesnog vremena još uvek čekaju odluke Vlade i njihovo sprovođenje ima odlučujuću ulogu. Kreditni rejting, takođe, zavisi od brze fiskalne stabilizacije, uključujući poboljšanje strukture javne potrošnje i kontrole javnog duga, i u ovom kontekstu, dogovora sa MMF-om. Na srednji i duži rok, na položaj Srbije u očima njenih kreditora uglavnom će uticati značajno poboljšanje okvirnih uslova za privatne investicije i posledično aktivnosti malih i srednjih preduzeća i stranih direktnih ulaganja, razvoj bankarskog sektora u Srbiji, ozbiljni pregovori sa EU i konkretni koraci koji će utabati put Srbije na putu za Evropsku uniju.
