Koristimo samo 10 odsto geotermalnih izvora
U Srbiji ima oko 300 izvora geotermalnih voda, a njihova iskorišćenost je svega 10 odsto, izjavio je u Lukovskoj banji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin.
Svi regioni Srbije se karakterišu određenim prirodnim bogatstvima, tako i jug Srbije ima svoje specifičnosti, Ðavolju varoš, geomorfološki fenomen jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu, kao i geotermalne izvore, bisere ovog kraja, kazao je Hajdin, otvarajući skup o značaju geotermalnih voda za privredu Srbije.
Obraćajući se predstavnicima Lukovske banje, koja je smeštena na padinama Kopaonika, on je rekao da su sačinili veoma važnu turističku destinaciju, pre svega za banjski i seoski turizam.
Značaj geotermalnih voda za privredu Srbije je glavna tema skupa koji se održava u organizaciji Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, u Lukovskoj banji, jednom od pet najvećih izvorišta termomineralnih voda u Srbiji.
U izuzetno složenim geološkim, a naročito tektonskim uslovima, na veoma malom prostoru, javlja se veliki broj prirodnih pojava isticanja termomineralnih voda, što odražava veoma specifičnu hidrogeološku građu terena.
U pojasu presečenom Štavskom rekom na oko 400 metara dužine njenog toka kroz Lukovsku banju, registrovano je 28 prirodnih pojava termomineralnih voda iznad 15 stepeni i pet hladnih izvora.
Trenutno se koriste vode sa bušotina za potrebe bazena, grejanje prostorija i za banjsko lečenje.
To je jedan manji deo od ukupnog hidrogeološkog potencijala koji nudi daleko veće mogućnosti i širok spektar primene u poljoprivrednoj proizvodnji, ribarstvu, grejanju prostora i sportsko-rekreativnim aktivnostima i ukupnom privrednom razvoju.
