Mizerno izdvajanje za zdravstvo
Čitav zdravstveni sistem Srbije zreo je za „remont“. Za preglede, operacije i lekove izdvaja se godišnje jedva 166 evra po stanovniku, dok zemlje regiona izdvajaju i do pet puta više novca za zdravstvenu zaštitu.
Za svakog od 6,9 miliona zdravstveno osiguranih stanovnika Srbije, prema finansijskom planu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biće, u proseku, po 295 evra.
Ali, kada se za plate zdravstvenih radnika odbije 102,6 milijardi dinara, za preglede, operacije i lekove, ostaće, ako se kurs značajnije ne bude menjao, jedva 166 evra po stanovniku, pišu Novosti.
Sa tim novcem, prosečan pacijent, često s razlogom nezadovoljan zdravstvenom zaštitom i time što na „običan“ ultrazvučni pregled čeka po mesec-dva, a na magnetnoj rezonanci i do godinu dana, i za mnoge lekove plaća učešće do čak 90 odsto, u privatnoj praksi mogao bi dva puta da ode kod specijaliste, i da uradi jedan ultrazvuk i jednu iole ozbiljniju analizu krvi.
Toga pacijenti u Srbiji najčešće nisu svesni, jer pri izlasku iz ambulante ili bolnice, uz medicinske nalaze ne dobijaju nikakav izveštaj koliko je njihovo lečenje koštalo.
Osiguranik sa najnižim primanjima za zdravstvo godišnje izdvoji oko 30.000 dinara, a primera radi, samo jedan dijalizni tretman košta oko 10.000 dinara, što znači da svaki od oko 4.000 pacijenata na dijalizi za jednu nedelju potroši sve što je osiguranik sa najnižim primanjima uplatio za zdravstvo za mesec dana.
Među 1,7 miliona zaposlenih i 1,6 miliona penzionera, koji računajući članove njihovih porodica, finansiraju zdravstvenu zaštitu za oko 5,5 miliona osiguranika, malo je onih koji plaćaju zdravstveni doprinos na maksimalnu osnovicu od oko 440.000 dinara mesečno.
Zato sa svih nivoa u zdravstvu i stižu poruke da mora da se štedi.
Lečenje je, zbog uvođenja nove dijagnostike i terapija postalo jako skupo, mnogo skuplje nego što to naš zdravstveni sistem može da podnese, kaže za Novosti predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i izabrani lekar dr Nevenka Dimitrijević.
Na opštoj medicini primećujemo da 30 odsto pacijenata stalno cirkuliše kroz zdravstveni sistem, dolaze i po nekoliko puta mesečno jer nemaju novca da plate participaciju za lekove, pa dolaze za svaki lek posebno.
Bez obzira na to što naš RFZO još ne plaća po broju pregleda, svaki taj dolazak zdravstvo košta 350 dinara. Mnogo se nepotrebno troši na laboratorijske analize, snimanja rendgenom, ultrazvučne preglede, pogotovo na magnetnu rezonancu.
Za kontrolne preglede na klinikama koji se neselektivno zakazuju na tri, šest, pa na 12 meseci, najviše se nepotrebno troši, upozorava dr Dimitrijević.
Kolege traže kompletnu pripremu pacijenta i sve nalaze, i to da budu sveži, ne stariji od 15-20 dana. Ako u tom roku pacijent ne stigne na pregled, te pretrage se ponavljaju i sve to mnogo košta. Zato je potrebno da se čitav sistem zdravstva reorganizuje.
Neuporedivo najniži u Evropi
Po dubini kase naš zdravstveni sistem nije uporediv, praktično, ni sa jednim u Evropi. Poređenja radi, Hrvatska izdvaja 780 evra za zdravstvo po stanovniku, Slovenija 1.250, Nemačka više od 3.500 evra…
Uz to se u Srbiji 1,25 miliona stanovnika vode kao građani bez ikakvih primanja i za njih bi zdravstveni doprinos po najnižoj osnovici (oko 2.600 dinara mesečno) trebalo da se uplaćuje iz državnog budžeta. Već godinama država, međutim, za zdravstveno osiguranje ovih ljudi uplaćuje svega oko pet evra „po glavi“.
