Uljni škriljci (ni)su zamena za ruski gas
Poljska je rešila da maksimalno smanji zavisnost do uvoza ruskog gasa koji sada u njihovoj potrošnji učestvuje s dve trećine i da iskoristi rezerve gasa iz uljnih škriljaca koje se procenjuju na oko 800 i 2.000 milijardi kubnih metara
Te rezerve za mnoge kompanije su više nego dovoljne pa su mnoge lokalne i strane firme već počele sa istraživanjima.
Poljski premijer Donald Tusk je upravo to potvrdio pre par dana izjavivši da su usvojene mere koje bi trebalo da ohrabre istraživanje gasa iz škriljaca, te da Poljska očekuje da će zahvaljujući eksploataciji gasa iz uljnih škriljaca smanjiti zavisnost od ruskog prirodnog gasa.
Poljska trenutno koristi oko 15 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje, od čega je dve trećine uvezeno iz Rusije, a prema najnovijim planovima, poljska vlada planira da investira 12,5 milijardi evra u sektor uljnih škriljaca do 2020. godine.
Da li je ovo opasnost za ruski Gasprom i tržište gasa i da li je proizvodnja gasa iz uljnih škriljaca zaista pravi konkurent ruskom gasu i u ekonomskom i u ekološkom smislu.
Ministarstvo ekonomije Rusije je upozorilo Gasprom da neće biti lako u uslovima rasta američke proizvodnje gasa iz škriljaca i planova američkih vlasti za povećanje njegovog izvoza u Evropu, počev od 2016. što znači da će Gasprom biti prinuđen da smanjuje investicioni program.
Prema prvim ocenama proizvodnja nafte i gasa iz škriljaca po dugoročne sporazume ovog ruskog naftnog i gasnog giganta sa Evropom i po ruske šanse za osvajanje azijskih tržišta nije uzeta ozbiljno. To i ne čudi, ako se zna, da je rusko ministartvo energetike saopštilo da će Gaspromov izvoz nastaviti da raste zahvaljujući evropskim kupovinama i rastućoj tražnji u Aziji.
Evropa se , naime, ne može odreći ruskog gasa zbog još uvek proizvodnje iz škriljaca i transporta.
Iako je najavljujeno da će komercijalna eksploatacija gasa iz uljnih škriljaca početi ove godine, te da će do 2035. godine Poljska uspeti samostalno da podmiruje svoje potrebe za ovim energentom, poznavaoci prilika su više nego skeptični, iako je činjenica da Poljska ima najveće u Evropi rezerve škriljnog gasa na nivou od 5,3 biliona kubnih metara.
Sumnju u gasnu nezavisnost Poljske od Ruskog gasa stručnjaci ispoljavaju pre svega zbog činjenice da je eksploatacija gasa iz škriljaca veoma kontraverzna i prljava tehnologija.
Mnoge zemlje su je i zakonski zabranile zbog enormnog korišćenja vode te zagađenja podzemnih voda. Kod eksploatacije je potrebno bušiti vertikalne i horizontalne bunare duboke i do 1500 m.
U te bunare se pod ogromnim pritiskom ubrizgava voda i određene hemijske supstance koje izazivaju cepanje skriljaca koji u sebi sadrže zarobljeni gas.
Poljaci, s druge strane ne poseduju tu tehnologiju pa koncesije moraju dati američkim ili kanadskim kompanijama. Drugim rečima, gas će opet imati stranci a zagađenje će ostati poljsko.
Nakon svega logično se postavlja pitanje da li su Nemci ludi što su pored svih svojih već postojećih gasovoda za uvoz sa Bliskog istoka i severne Afrike, gradili još i Severni tok za direktno isisavanje gasa iz Rusije.
Ili greše i Italijani i Austrijanci, Francuzi, Bugari, Srbi… što grade Južni tok.
