U slučaju rata i firme će braniti Srbiju
Posle više od dve decenije, Srbija dobila novi plan odbrane zemlje u slučaju rata, po kom je svako važno preduzeće dobilo ulogu u pružanju pomoći jedinicama.
Zadatak da proizvode ili pružaju usluge i u slučaju ratnog ili vanrednog stanja ima 1.200 privrednih društava u Srbiji. U slučaju rata, njihov zadatak će biti snabdevanje određene vojne jedinice, policije ili drugog subjekta odbrane.
Opredelili smo se za decentralizovani model snabdevanja subjekata odbrane, objašnjavaju u Ministarstvu odbrane. Nekada je sve to dirigovalo Ministarstvo, dok će ubuduće svako preduzeće imati sopstveni plan snabdevanja ili pružanja pomoći određenom subjektu odbrane.
Prosto, određeni proizvođač hrane planom odbrane dobio je zadatak da vojsci, policiji, opštini ili drugoj formaciji dostavi određenu količinu namirnica u definisanom broju ratnih dana.
Da bi preduzeće moglo da ispuni obavezu dužno je da se dobro pripremi, obezbedi proizvodnju koju je prijavilo Ministarstvu odbrane i stvara zalihe.
Zadatke o postupanju u slučaju paljenja sirena dobili su i državni organi, koji će biti odgovorni za reagovanje preduzeća za koja su nadležni.
Za popunu jedinica Vojske Srbije, od građana mogu biti oduzeti automobili, kamioni, građevinske mašine, čamci, barže i brodovi, letelice, pumpe za gorivo, štamparije, ali i konji i goveda sa zapregama i kolima.
Ovaj dokument pod krov je stavio vojnu, radnu i materijalnu obevezu građana Srbije, ali i državnih organa i preduzeća. U vojnim spiskovima zabeležena su imena čak 1,7 miliona građana za rezervni sastav.
U evidenciji Ministarstva odbrane nalazi se i više od 50.000 pokretnih stvari u posedu građana, koje u slučaju rata mogu da budu mobilisane. Ratni raspored, pored vojnih obveznika, imaju i automobili, kamioni, građevinske mašine, avioni…
Prema važećem zakonu, pod ratnu komandu mogu da dođu i specijalna vozila, uređaji veze, pumpe za vodu, kao i oprema za snimanje…
Obavezu da imovinu stave na raspolaganje imaju i vlasnici luka i pristaništa, aerodroma, hangara, skladišta, radionica, stanica za punjenje boca kiseonikom i plinom…Za neodazivanje, zakon predviđa novčane kazne do 40.000 dinara za građane, a za preduzeća i do 450.000 dinara.
