Ekonomska 2013. : Godina Arapa

Mnogi se sećaju da je 1995. godine tadašnja ministarka kulture Nada Popović-Perišić, proglasila u Srbiji ’Godinu kulture’. Ako bi trebalo izdvojiti šta je obeležeilo 2013. u Srbiji to jesigurno dolazak predstavnika UAE i najava arapskih investicija

Glavne zvezde 2013. bili su svakako šeici i njihov potencijalni novac. Posebno 'voljen’ od medija i vlasti bio je svakako šeik Bin Zayed, koji nas je posetio početkom, a onda i krajem godine, a malo ko sada priča o investicijama iz Nemačke ili SAD-a ili prethodnih godina ’tražene’ Rusije, već je termin ’investicija sa Bliskog Istoka’ postao već odomaćen u našoj javnosti.

U ovom pregledu nismo pominjali višegodišnje pitanje privatizacije Telekoma ili Elektroprivrede Srbije, velike najave mogućih investicija ili boljeg života u narednih pet, deset ili trideset godina, već samo one događaje koji su imali kakav-takav epilog. Naravno, koliko god je to u Srbiji moguće.

JANUAR

Godina je počela onim što će je i obeležiti. Šeik Muhamed bin Zayed al Nahjan, sleteo je na beogradski aerodrom i rekao da planira velika ulaganja. Konkretizacija dogovora iz Beograda i kasnije iz Abu Dabija, došla je u toku godine, pa je tako Etihad uložio u Jat, a Razvojni fond UAE dao je zajam od 400 miliona dolara za poljoprivredu, istu cifru kao i proizvođač hrane Al Dahra za ulaganje u iznajmljivanje propalih farmi.

Ova poseta kao da je bila signal za članove Vlade i različite političare, da ’na sva usta’ govore o investicijama sa Dalekog Istoka. Praktično, ne postoji nijedno propalo preduzeće, ili ’sjajna lokacija’ u Srbiji koja nije ’prodavana’ Arapima u poslednjih godinu dana. Tako je, na primer, tadašnji ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić najavio interesovanje iz UEA u gradnju luka i drugih objekata na obalama Dunava, neki drugi su pričali o kupovini Crvene zvezde, uvek aktuelna lokacija Generalštaba u Beogradu bila je skoro svaki drugi dan u medijima kao mesto od ’strateškog značaja’ za investiciju nekog od šeika, a vrhunac predstave bila je najava iz Čačka da će ’biznismeni iz Emirata’ u Čačku praviti teren za polo.

FEBRUAR

Februar je obeležila jedna velika afera. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić, preko svog Twitter naloga pokrenuo je priču o nivou aflatoksina u domaćem mleku. Ta informacija izazvala je veliku buru u javnosti, aktivirane su različite laboratorije za proveru kvaliteta mleka, počeo je rat saopštenjima i preko društvenih mreža, same kompanije imale su svoje viđenje situacije, a epilog je kao što je običaj u Srbiji došao znatno kasnije. Sada već bivši ministar poljoprivrede Goran Knežević, čovek koji je kako bi uverio javnost da je mleko bezbedno popio čašu istog pred novinarima, ’pao’ je tek nekoliko meseci kasnije u rekonstrukciji Vlade.  Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić u martu je rekao da će nivo aflatoksina u pravilnicima biti vraćen na 0,05 mikrograma i to se do danas nije desilo. Prema poslednjim najavama ovo će se desiti u prvoj polovini godine. Sam Ješić nalazi se pod istragom, jer se tereti za uznemiravanje javnosti, nanošenje štete mlekarskoj industriji i građanima Srbije. Prema nekim podacima, proizvođači mleka na našem tržištu, zbog pojave aflatoksina, samo u februaru su izgubili  oko 50 miliona evra.

Februar je obeležio i dolazak novog čoveka na čelo jedne veoma važne institucije. Ivan Simič postao je direktor Poreske uprave Srbije. A gde je došao saznao je tek kasnije. Godinu je obeležila njegova borba da bogatiji sugrađani napokon plate porez, da naše prodavnice i lokali počnu da izdaju fiskalne račune, a da se u Srbiji uvede takozvani ’poreski moral’. Teško da je uspeo u tome. Medijski su naročito propraćene akcije na Exitu i Guči, gde se utvrdilo da je istina da izuzetno mali broj prodavaca izdaje račune, a posebnu će ostati u sećanju pismo Simiča vlasnici lokala, koja prodaje pljeskavice, u kojem je moli da ubuduće izdaje fiskalne račune. Vlasnica je nastavila po starom, a lokal je zatvoren.

MART

U martu je potpredsednik izdavačke kompanije Forbes, Christopher Forbes posetio Srbiju. Konstatovao je da Srbija ima dobre razvojne potencijale i mogućnosti za privlačenje stranih investicija u poljoprivredi, energetici, telekomunikacijama i auto – industriji, ali posebno ga je zainteresovao Telekom Srbija. On je izrazio spremnost da podrži Telekom Srbija u ostvarivanju saradnje sa eminentnim svetskim kompanijama iz oblasti telekomunikacija. Toliko.

U martu su počela i prva hapšenja u aferi ’Razvojna banka Vojvodine’. Troje bivših čelnika Razvojne dobilo je pritvor zbog sumnje da su oštetili tu banku za 2,5 milijarde dinara, a Vlada je odlučila da Poštanska štedionica preuzme Razvojnu banku Vojvodine.

APRIL

PayPal je stigao u Srbiju. „Srećni smo što možemo da ponudimo srpskim potrošačima lako i jednostavno rešenje za kupovinu putem interneta. Ovo je naš globalni zadatak i današnje omogućavanje servisa je nastavak naše predanosti da uvedemo PayPal usluge u balkanskom regionu“, izjavio je tada Damien Perija, regionalni menadžer za Centralnu i Istočnu Evropu.

Međutim, ostao je jedan problem, jer preko ovog servisa iz Srbije može samo da se šalje novac i kupuje u inostranstvu, dok opcije primanja novca i prodaje neće biti dostupne. Znači ništa od zarade za građane Srbije. Iako je Narodna banka Srbije saopštila da ne postoje zakonske prepreke ni odluke koje ograničavaju poslovanje kompanije PayPal u Srbiji, taj problem i dalje nije rešen. NBS traži od PayPala da uvede dinar. Teško.

Nakon devet meseci u Železari Smederevo pokrenuta je visoka peć, čime je obnovljena proizvodnja u tom preduzeću. Na posao se vratilo 5.300 ljudi, a država je rekla da to nije samo podrška gradu Smederevu već čitavom metalskom kompleksu Srbije.

U aprilu je sprovedena i jedna za naše uslove neobična akvizicija. Telekomunikacioni gigant Telenor  kupio je KBC banku. Kako su rekli iz ove kompanije, Telenor Srbija želi da korisnicima u Srbiji donese napredne mobilne finansijske usluge, a ’kupovina KBC Banke najvažniji je korak u ovom procesu’. U Telenoru su procenili da će ova investicija podržati ekonomski rast Srbije i uvesti atraktivne mobilne finansijske usluge na tržište.

MAJ

Premijer Ivica Dačić u maju je krenuo u ’ekonomsku ofanzivu’ na SAD. On je u nekoliko dana posetio američke tehnološke gigante Google, Oracle, Microsoft, Apple, Hewlett Packard, a sastao se između ostalog i sa izvršnim direktorom kompanije Bill Gatesa, Steve Ballmerom, koji mu je u oktobru uzvratio posetu u Beogradu. Iako je premijer, između ostalog, najavio dolazak Googlea i Applea u Srbiju do kraja godine, to se nije desilo.

Bez fiskalne konsolidacije, Srbija će godinu završiti sa budžetskim deficitom od osam odsto BDP i rastom javnog duga na preko 65 odsto BDP, rekli su iz Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), nakon prve posete Srbiji u ovoj godini. Oni su ocenili da je ekonomska situacija u Srbiji loša, da je poslovni ambijent slab i da Srbija svoj model razvoja mora da okrene izvozu.

Zagrabačko izdanje časopisa Forbes objavilo je u maju listu najbogatijih srpskih biznismena, gde se na prvom mestu nalaze vlasnici Victoria Groupe Zoran Mitrović i Milija Babović. Uz ogradu da se ne može pouzdano znati ko je zaista najbogatiji u Srbiji, slede  Miroslav Bogićević (Farmakom), Petar Matić (MPC Holding), Goran Perčević (Interkomerc), Miodrag Kostić (MK Group), Velibor Đurović, Ivica Vukelić i Saša Glušac (Veletabak), Predrag Ranković Peconi (Invej), Vojin Lazarević (Rudnap Group), Vuk Hamović (EFT Beograd),  Slobodan i Bojan Radun (Radun Inženjering).

JUN

„Prva pristupna konferencija za Srbiju biće održana najkasnije u januaru“, rekao je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuy i tako izrazio volju evropskih lidera da otvore pristupne pregovore sa Srbijom.

„Pregovori o članstvu u EU u najboljem slučaju, ukoliko Srbija bude uspešno gradila partnerstva sa zemljama EU i stekla poverenje ključnih međunarodnih aktera, trajaće četiri do pet godina, a ako se stvari ne budu odvijale na taj način, mogu trajati i čitavu deceniju,“ izjavio je povodom odluke Brisela premijer Ivica Dačić.

Srbija je u junu dobila još jednog predstavnika u važnoj finansijskoj instituciji. Milica Delević postala je zamenik generalnog sekretara u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Milica Delević jedan je od vodećih domaćih eksperata za EU, bila je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU i pomoćnik ministra spoljnih poslova zadužena za evrointegracije.

Jedna strana kompanija u junu je odustala od privatizacije. Američka kompanija Valeant uputila je Ministarstvu finansija i privrede pismo kojim saopštava da odustaje od privatizacije Galenike, između ostalog, i zbog neprijateljskog stava sindikata i zaposlenih prema potencijalnoj privatizaciji.

JUL

Miroslav Mišković pušten je iz pritvora nakon što je njegova kompanija Delta Holding uplatila jemstvo od 12 miliona evra. Suđenje za zloupotrebe s putarskim preduzećima počelo je u novembru.

U julu je prvi srpski komšija, Hrvatska, ušla u Evropsku uniju, a to je odmah u domaćoj javnosti pokrenulo pitanje oko CEFTA sporazuma. U svim komentarima podvlačeno je da je povlačenje Hrvatske iz CEFTA sporazuma ostavlja upražnjeno mesto liderske uloge na tržištima zemalja članica, što bi u budućnosti mogla da bude upravo Srbija.

AVGUST

Nema više Jata, dobili smo Air Serbia. Vlada Srbije i Jat Airways potpisali su sa Etihad Airways sporazum o strateškom partnerstvu kojim će kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata postati vlasnik 49 odsto kapitala srpske avikompanije. Vlada Srbije će zadržati 51 odsto vlasništva u Air Serbia, a Etihad je 1. oktobra preuzeo upravljanje kompanijom. Direktor Air Serbia postao je Dane Kondić, a prvi avion nazvan je po Novaku Đokoviću. Kompaniji se najavljuje veliki uspeh. 

Američka firma Securum Equity Partners raskinula je sporazum s Vladom Srbije o izgradnji solarnog parka. Investicija od 1,75 milijardi evra propala je jer Srbija nije ispunila obaveze iz sporazuma kojim je bilo predviđeno da se obezbedi lokacija od 3.000 hektara za izgradnju solarne elektrane snage 1.000 megavati. Američka kompanija je najavila i da će na međunarodnoj arbitraži tražiti odštetu od 160 miliona evra.

Simpo je postao državna kompanija. Rukovodstvo Simpa prihvatilo je predlog Vlade Srbije da se poreski dug pretvori u akcije države, koja bi tako postala većinski vlasnik preduzeća.

SEPTEMBAR

Početkom septembra završena je saga o rekonstrukciji Vlade Srbije. Građanima je predstavljena nova vlada sa dosta novih i neočekivanih imena, a čini se da su, iako je u početku vladalo mišljenje da će to biti novi ministar kulture Ivan Tasovac, glavne zvezde ustvari ministar privrede Saša Radulović i ministar finansija Lazar Krstić. Potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je velike i teške rezove, a novi ministri, mere koje će dati rezultate već u sledećoj godini, kada bi i građani mogli da osete boljitak. Vlada je dobila i renomirane savetnike iz inostranstva, Dominique Stross Kahna, bivšeg direktora MMF-a koji je najavio da će pomoći Srbiji da reši probleme, i bivšeg austrijskog kancelara Alfred Gusenbauera, koji je najavio poboljšanje imidža Srbije u svetu.

OKTOBAR

Novi ministar finansija Srbije Lazar Krstić predstavio je ekonomske mere, a one koje su se najviše ’svidele’ medijima tiču se manjih plata u javnom sektoru, povećanje PDV-a sa osam na 20 odsto i znatno smanjenje subvencija. Krstić je upozorio da bi Srbija za dve godine otišla u bankrot bez novih ekonomskih mera koje nisu lake.

U oktobru je MMF drugi put posetio Srbiju i saopštio da je spreman da podrži Srbiju putem finansijskog aranžmana i konsultacija, kako bi joj pomogao u smanjenju duga na srednji rok, a jedna od možda ne toliko medijski ’jakih’ vesti pojavila se u pojedinim medijima. Naime, ’Medunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo’ iz Vašingtona saopštio je da su srpski biznismeni bliski vlastima preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine izneli iz Srbije čak 51 milijardu dolara.

NOVEMBAR

Zavarivanjem prvih cevi u selu Šajkaš u Vojvodini, počela je gradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Prema rečima srpskih čelnika, Srbija time postaje energetsko čvorište i šalje jasnu poruku svetu da je vredna za investiranje i ozbiljan strateški partner.

Kao što je i najavljivano, predstavnici vlada Srbije i Rusije i kompanije Gasprom potpisali su tri ugovora koji se tiču izgradnje gasovoda. Ugovori, odnosno, dogovori sa Gaspromom, prema rečima Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa, odnose se na finansiranje i transparetnost svih procedura projekta. Potpisivanjem protokola o finansiraju Južnog toka dobijene su sve garancije da će i finansijski uslovi biti ispunjeni, rekao je Bajatović. Za izgradnju deonice gasovoda, Gazprom će Srbijagasu odobriti kredit od oko 175 miliona evra, po najpovoljnijim uslovima.

U novembru je ministar privrede Saša Radulović najavio da će program ekonomskih ambasadora biti ukinut, a najavio je i gašenje Agencije za privlačenje stranih investicija i promociju izvoza (SIEPA). Epilog je ostavka Božidara Laganina, direktora Agencije, zbog navodnog  ’proganjanja od strane ministra’.

Najveći izvoznik u 2013.godini bila je kompanija Fiat automobili Srbija. Za deset meseci ove godine FAS je izvezao automobila za ukupno milijardu i 282 miliona evra. Na drugom mestu po izvozu je Naftna industrija Srbije (230,9 miliona evra), zatim sledi Tigar Tyres iz Pirota (203,4 miliona).

DECEMBAR

U decembru je Srbija dobila i budžet za sledeću godinu. Sa 134 glasa ’za’ i 40 glasova ’protiv’, Skupština Srbije usvojila Zakon o budžetu za 2014, koji predviđa prihode od 929,94 milijarde, rashode od 1.113 milijardi dinara i deficit od 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto BDP. Parlament je u celini usvojio Zakon o budžetu. Predlogom državnog budžeta predviđeno je i zaduživanje od 662,5 milijardi dinara. Taj novac biće iskorišćen za finansiranje deficita i otplatu duga inostranim i domaćim kreditorima.

Tekst je u celosti preuzet in novog broja BIZLife magazina

Foto: Beta