Agresivnim reformama do ekonomskog oporavka

Država treba da stvori dobar poslovni ambijent koji stvara preduslove za rast privrede, naglasio je Saša Radulović, ministar provrede, na BIZLife panel diskusiji ’Privreda Srbije na raskrsnici’.

Predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih udruženja pozdravili su najavljeno usvajanje izmenjenih zakona o privatizaciji, stečaju, planiranju i izgradnji, ističući da će to značajno unaprediti uslove poslovanja u Srbiji.

Radulović je naglasio da je za ekonomski oporavak i opstanak zemlje neophodne agresivne reforme koje će u kratkom roku postaviti temelj sistema. „Ključni problem Srbije  je nedostatak privrednog rasta“, istakao je Radulović.

Ministar je već za početak 2014. najavio početak reforme javnih preduzeća, uprkos velikim političkim otporima. Rešavanje problema u javnim preduzećima nije samo pitanje održivosti javnog duga, odnosno smanjenja deficita, već i ukupnog privrednog ambijenta i uslova poslovanja, dodao je ministar. Javna preduzeća u ovom trenutku čine poslovni ambijent nepredvidivim i lošim, jer je puno privilegovanih na tržištu a to ima posledice za celo tržište.

Kada je reč o privatizaciji velikih kompanija, poput Telekoma, Radulović je istakao da je pogrešno ukoliko se tome pristupi samo zbog krpljenja rupa u budžetu. „Motiv mora biti efikasno poslovanje i odvajanje politike od biznisa. „Privatizaciju u tom sektoru vidim kao način da dođemo do dobrog korporativnog upravljanja,“ rekao je Radulović i istakao da celokupnu prodaju preduzeća ne vidi kao dobro rešenje.

Miodrag Kostić, predsednik, MK Group i predsednik SPK Privrednik istakao je da je odluka o ukidanju subvencija za javna preduzeća dobar potez, ali ga treba staviti u realne okvire. „Neophodno je postepeno sprovođenje ove odluke jer 750.000 ljudi koji rade u javnim preduzećima mora da prima platu“, naveo je Kostić.

Predsednik Saveta stranih investitora Frederic Coin istakao je, na panel diskusiji ’Privreda Srbije na raskrsnici’, da je ključno da se ti zakoni po usvajanju i adekvatno primene, odnosno da se reformiše administracija i na republičkom i na lokalnom nivou.

On je naveo da bi novi zakon o radu morao da bude fleksibilniji i usmeren na rast zapošljavanja, da treba uprostiti obračune plata, a otpremnine ne bi trebalo da se plaćaju za sve godine staža u svim firmama.

Kada je reč o Zakonu o radu Radulović je istakao da on neće dovesti do masovnih otpuštanja, ali da razume strah, pre svega sindikata, s obzirom na ranija iskustva.

Šef Kancelarije EBRD u Srbiji Matteo Patrone naglasio je da će izmene ovih zakona biti korisne, ali da je bitno da se primene što ranije, i da bi u slučaju prevremenih parlamentarnih izbora to moglo da bude odloženo, što bi negativno uticalo na poslovni ambijent u zemlji.

On je napomenuo i da su izmene regulatornog okvira samo deo rešenja, i da svi treba da odrade svoj deo posla – bankarski sektor, međunarodne finansijske institucije, same kompanije, javna preduzeća koja moraju da se reformišu, promene rukovodstvo, način finansiranja i rada.

Direktor sektora za ekonomiju u Delegaciji EU u Srbiji Freek Janmaat istakao je da se izmene i dopune četiri zakona uklapaju u evropske integracije Srbije jer pomažu ispunjavanju dva važna kriterijuma – uspostavljanju tržišne ekonomije i poboljšanju konkurentnosti privrede.

Janmaat je istakao da je pred Srbijom još dugačak put ka tržišnoj ekonomiji, kao i pred drugim zemljama Zapadnog Balkana koje idu ka EU, jer država i dalje ima ključnu ulogu u privredi, veliki udeo vlasništva u preduzećima, kao i visoke subvencije i pomoć tim preduzećima. Janmaat se posebno osvrnuo na zakon o radu i istakao da bi kao pozitivna poruka stranim, ali i domaćim investitorima, zakon trebalo usvojiti pre eventualnih izbora.

Na tom polju značajan doprinos trebalo bi da daju izmene zakona o privatizaciji i stečaju, dok bi novi zakoni o radu, kao i planiranju i izgradnji trebalo da pomognu poboljšanje konkurentnosti srpske ekonomije, rekao je on.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Tony Verheijen naveo je da bi izmene zakona o privatizaciji i stečaju trebalo da stupe na snagu do kraja decembra kako bi srpske vlasti do 15. januara sa tom institucijom ispregovarale zajam o budžetskoj podršci.

Sva četiri zakona trebalo bi da budu na snazi do zasedanja Borda Svetske banke koji treba da donese odluku o tom zajmu, rekao je on napominjući da se ta institucija zalaže i da se efikasnije sprovodi Zakon o javnim preduzećima, kao i da se obezbede otpremnine za radnike koji će ostati bez posla u preduzećima u restrukturiranju.

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora AIK Banke, istakao je da ne treba trpeti bilo kakva odlaganja kada su u pitanju ova četiri zakona, a malim promenama mogu se napraviti velike promene.

Foto: ana Dokučević, Medija centar Beograd